ULOGA PODSVESTI
Fizičar Arhej Dulibašev se zainteresovao za taj slučaj. Obišao je hotel i shvatio zašto je gost učinio neshvatljiv gest s krevetom. Hotel je bio star, a greda je bila sasvim trula i mogla je pasti svakog trenutka.Škripala je čim bi neko prošao sprat iznad. Preko dana čovek ne zapaža te zvukove preteće opasnosti, a u svest zauzetu drugim mislima prodirali su samo jaki zvuci. Ali, kad je spavao, čulo sluha mu je prenosilo u mozak tiho škripanje grede. Mozak je prihvatio i analizirao te zvukove i u podsvesti se stvorio prostor za prirodno zaključivanje – ta škripa nagoveštava opasnost. Podsvest je svoju analizu i oprez ustupila svesti i sada je bio kratak put do donošenja odluke o premeštanju kreveta.
Podsvest je u neprekidnoj međuakciji sa svešću, ona je prisutna u svim psihičkim aktivnostima čoveka. Samo tako možemo shvatiti ponašanje ljudi u različitim situacijama. Možda ne postoji nikakvo sudbonosno gospodarstvo podsvesti nad svešću, ali bi isto tako bilo pogrešno pretpostaviti da je uloga podsvesti u radu mozga beznačajna ili slučajna. U podsvesne pojave spadaju i instikt i intuicija, čije poreklo čovek nije u stanju da objasni.
Jedan od elemenata podsvesti je i osećanje.
Evo jednog primer. U filmsku traku su montirani kadrovi s tekstovima koji nemaju nikakve veze sa sižeom filma – to je reklama za neke nove proizvode. Tekstovi se pojavljuju i nestaju tako brzo da ih gledaoci i ne zapažaju, ili ne dopiru do njihove svesti i poimanja. Međutim, posle filmske predstave mnogi gledaoci hrle u trgovinu i kupuju robu koja je upravo bila reklamirana na takav način. Kako ovo objasniti? Dok je svest bila zabavljana radnjom filma, reklamne poruke su doprle do podsvesti, koja je naredila čoveku da kupi reklamiranu robu.
Čoveku pod hipnozom je narešeno da, kada se probudi, zaboravi sve o čemu mu je govorio hipnotizer, ali da se seti jednog naređenja – da nakon četiri dana telefonira lekaru i upita ga kako mu je. ‘Broj mog telefona je taj i taj, ali vi ćete i to zaboraviti’ – rekao mu je lekar hipnotizer. Čovek puna četiri dana nije razmišljao o hipnotizeru, ali je jedan sat pre određenog vremena osetio kako ga sve više obuzima nervoza i odjednom se setio lekara. Da se možda nije razbolio – pitao se čovek. Poželeo je da mu odmah telefonira, ali je postao svestan činjenice da mu ne zna broj telefona. Nervoza, nalegodnost, pa i ozbiljna uznemirenost učinili su svoje i čovek koji više nije mogao da sedi mirno, naglo je ustao, zgrabio slušalicu i stao birati neki broj. Odgovorio mu je lekar hipnotizer. Ovaj eksperimet ponavljan je više puta sa raznim osobama i uvek je dao isti tok i rezultat.
