Aura ili ljudsko energetsko polje, po modernim verovanjima, predstavlja emanaciju (isijavanje) suštinske energije bića. Po njima auru poseduju ljudi, životinje, pa čak i predmeti.
U alternativnoj medicini se veruje da se iz ljudske aure mogu “pročitati” zdravstveni problemi koji se inače teško ili nikako uočavaju uobičajenim lekarskim pregledima.
Sva ljudska bića i organizmi u svemiru imaju vlastite aure. Ona je polje elektromagnetske energije koje se otkriva u obliku polja boja. Te boje okružuju svako živo biće na planeti. Boje koje zrače iz vašeg tela direktno odražavaju stanje vašeg duha, kao i stanje vašeg fizičkog zdravlja. Zapravo, vaša se aura i njene boje s vremena na vreme mogu promeniti, zavisno od vaših osećanja i trenutnih nivoa stresa.
Aura dolazi iz naših 7 čakri, od kojih je svaka povezana sa određenim delom tela i predstavljaju centre energije našega tela. Drevni Indijanci prvi su put prepoznali ovaj koncept pre nekoliko hiljada godina. Ipak, razne drevne kulture širom sveta takođe su imali slične koncepte.
Ovakve tvrdnje nauka uopšte ne podržava, jer za njih nema nikakvog naučnog dokaza.
Koncept aure prvi put je popularizovao Čarls Vebster Ledbiter, bivši sveštenik engleske crkve i pripadnik mističnog udruženja teozofa.
On je teozofiju studirao u Indiji, odakle je i doneo svoje fantastične ideje u zapadni svet.
Osim toga što je govorio da većina muškaraca potiče sa planete Mars, a većina žena sa Meseca, ovaj samoproklamovani naučnik ilustrovao je izgled aure čoveka na različitim stadijumima moralne evolucije – od “divljaka” do “svetaca”. Ove ilustracije se nalaze u svojoj knjizi izdatoj 1903. godine pod nazivom “Čovek vidljiv i nevidljiv” (Man Visible and Invisible).
Tek nešto kasnije – 1910. godine u priču o aurama, Ledbiter je umešao i Tantričko verovanje o čakrama, koje je izvukao iz istočnjačkih religija i prezentovao zapadnom svetu na moderan način, mešajući ga sa sopstvenim idejama i shvatanjima. Tako je istočnjačke čakre Ledbiter čas opisivao kao nekakve vrtloge energije, a čas ih je poistovećivao sa određenim delovima tela, poput žlezda.
U narednim godinama, Ledbiter je uspeo da prikupi nekolicinu pristalica, ali njegova shvatanja nisu izazivala veće interesovanje ljudi sve do 1980. godine, kada ih je usvojio Nju Ejdž pokret.
1977. godine američki ezoterist Kristofer Hils izdao je knjigu “Nuklearna evolucija: Telo duge” u kojoj izlaže energetsku anatomiju čoveka, nalik Ledbiterovim ilustracijama. Svaku čakru je predstavio različitom bojom iz duginog spektra i rođeno je moderno verovanje u auru. Pojam čakre je postao neizbežan u popularnoj alternativnoj medicini, a svaki zdravstveni problem se smatrao posledicom blokade neke od čakri.
Do 90-ih godina ovo verovanje u auru i čakre se toliko raširilo i učvrstilo da je postalo deo svakodnevice. Veliku zaslugu za to nose fotografije aure, koje Nju Ejdž mistici prihvataju i pružaju kao dokaz svojih tvrdnji.
Fotografije aure
Tokom istorije su postojali brojni pokušaji da se ovo mistično energetsko polje koje isijava iz čakri “uhvati” okom kamere. Fotografi su dobijali čudne slike ljudi oko čijeg tela sija nešto poput oreola. Međutim, oduševljenje ovim fotografijama zasnivalo se na čistom neznanju i nedostatku razumevanja prirodnih fenomena.
1939. godine Semjon Davidovič Kirlian otkrio je da kada objekat ili deo tela prisloni na foto-papir i preko njega pusti struju visokog napona, dobija se slika slična negativu, na kojoj telo ili objekat ima svetleću konturu. Mistici su odmah požurili da ovo uzmu za dokaz postojanja bioenergije i duhovnih moći, međutim, nakon rigoroznih naučnih eksperimenata, otkriveno je da ova pojava nastaje zbog prisustva vlage u fotografisanom objektu. Pod uticajem elektriciteta dolazi do jonizacije gasa koji okružuje svaki objekat u kojem ima vlage (a takvo je svako živo biće). Ovo prouzrokuje promene na filmu koje istina deluju zadivljujuće, ali nemaju nikakvu naučnu, ni medicinsku vrednost.
Naučno objašnjenje aure
Od tada je sprovedeno mnoštvo eksperimenata i testova kako bi se fenomen aure potvrdio, pošto su se pojavili i vidovnjaci koji tvrde da mogu da vide aure ljudi i objekata, ali ništa nije dalo rezultate.
U svetlu nedostataka bilo kakvih dokaza za tvrdnje nju ejdž mistika o postojanju aure, čakri, energetskog omotača duše, bioenergije, parapsiholoških moći i slično, nauka je auru diskreditovala kao puku halucinaciju ili optičku iluziju.
Neurolozi tvrde da čak i razna stanja, poput migrene, glavobolje, oboljenja poput epilepsije, uticaj psihodeličnih droga poput LSD-ja mogu uticati da percipiramo auru oko ljudi. Međutim to što vidimo je samo optička varka – dupla ili zakasnela slika u kojoj nema ničeg mističnog, duhovnog ni natprirodnog.
