Debitovala je pred kamerama krajem sedamdesetih, kao tinejdžerka u ostvarenju Leptirov oblak, da bi se osamdesetih, filmovima Živeti kao sav normalan svet, Una, Šećerna vodica, Davitelj protiv davitelja, Balkanski špijun, Čavka, potvrdila kao glumica neprevaziđenog talenta. Devedesetih godina osnovala je s grupom beogradskih umetnika grupu Supernaut, koja se borila protiv umetničkog establišmenta Srbije.
– Zašto loše prolazim u gradu u kom živim, u zemlji iz koje potičem, pojma nemam. Da nije bilo Slovenije, ne bih preživela devedesete, a isto važi i za ovo vreme – rekla je u jednom od poslednjih javnih nastupa i otkrila svoje želje.
– Volela bih da dobijem sredstva da napravim samo, zaista samo još jedan mjuzikhol, savremeni, sajber-mjuzikhol, koji bi prerastao u klabing, ali ovaj grad izgleda nema afiniteta prema meni. Često čujem da sam ekscesna ličnost, mada kad radim nikad nisam takva, pitajte koga hoćete.
Njen privatni život obeležili su problemi sa heroinom i odbacivanje bilo kakvih tabua. Sonja Savić preminula je 23. septembra 2008, u 48. godini, od prevelike doze droge. Pronađena je mrtva u svom stanu u Kursulinoj ulici u Beogradu, a mada su lekari Hitne pomoći pokušali da je reanimiraju, nisu uspeli da je spasu. Sahranjena je u selu Donja Gorevnica, a komšije njene majke Mikaine rekle su dnevnom listu Kurir kako se ne sećaju da je iko od kolega posetio grob. Ni na sahrani nije bilo glumaca osim Dare Rančić.
Nerazumevanje na koje je nailazila tokom svog života nastavilo se i posle smrti. Opraštajući se pismom od Sonje Savić, režiser Miloš Radivojević ocenio je da je ona pružala otpor ubuđalom svetu, a ta pobuna išla je isključivo na njenu štetu. Njegov kolega Puriša Đorđević to je sublimirao rečima: Ni Bog ni Srbija nisu imali razumevanja za Sonju.
story
