Svi dobro znamo ovu činjenicu, ali je niko ne pominje – prosto nije učtivo pričati o školi na takav način. Obigravamo oko činjenice da je škola zatvor kriveći sistem, loše profesore, loš program, loše vaspitanje dece, njihovu nezainteresovanost… za naše neuspehe da ih obrazujemo.
A stvar je vrlo jednostavna – u periodu života kada je deci najpotrebnije da se kreću, istražuju, da budu fizički i mentalno aktivna, mi ih primoravamo da kao po kazni sede mirno u četiri zida. Koliko lekcija o životu i svetu mislite da dete na taj način istinski može da nauči?
Jedina razlika između škole i zatvora je u tome što morate počiniti neko krivično delo ili zločin da biste u zatvor dospeli, i što se iz škole svakog dana vraćate kući da prespavate. I u školi, kao i u zatvoru, lišeni ste slobode i dostojanstva; morate da radite ono što vam se kaže i bivate kažnjeni svaki put kada se ne povinujete, izlazite u dvorište kada je za to određeno vreme, jedete u vreme kada je dozvoljeno da se jede i slično.
Činjenicu da je škola zatvor možemo racionalisati do mile volje, ali time nećemo učiniti da ona nestane. Možemo ubeđivati sebe da je deci potrebna ta doza neslobode, da je taj zatvor tu za njihovo dobro i da njihova mržnja ili ljubav prema školi zavisi samo od toga da li su “čuvari” dobri prema njima, da li je program dovoljno zabavan i da li im na odgovarajući način okupira pažnju. Međutim, negde u dubini duše svi znamo veoma dobro da to nije istina. Istina je da mi samo ne znamo za bolji način, a činjenica da ne znamo za bolje način na koji postupamo ne čini dobrim.
Deca, kao i sva živa bića, žude za slobodom i mrze kada im je ona oduzeta. Ona su biološki predodređena da se ponašaju slobodno i da kroz igru i istraživanje uče. U školi su naša deca primorana da odbace svoju prirodu i sve što im ona nalaže, da odbace svoja interesovanja i slede strogo ono što im se naređuje.
RECEPT ZA UPROPAŠĆAVANJE DETETA: Ako radite ovih 9 stvari, imaćete trajno nesposobnog stvora
Pod parolom da je to za njihovo dobro, kako bi sutra postali odgovorni ljudi, od malena naviknuti na rad i obaveze, dečji duh se sputava. Deca su prisiljena da žive na potpuno neprirodan način. U tom dečjem zatvoru zvanom “škola” ona se pripremaju za zatvor zvani “posao”. Pre nego što trepnu, čitav njihov život se pretvara u “odsluženje kazne”.
Činjenica da odrasli ljudi lakše podnose neprirodne uslove svog života (a da li podnose?) uopšte ne opravdava njihovo nametanje zatvora deci. Činjenica da živiš kao zatvorenik i rob ti ne daje pravo da drugome svoje ropstvo hvališ i predstavljaš ga kao nešto vrednije i bolje od njegove slobode. Ako već namičete amove deci, makar im ne govorite da je to zato što su amovi lepi.
Sledeći put kada budete razmišljali o tome kako da plan i program školovanja učinite boljim i zanimljivijim ne izbegavajte rad na rešavanju osnovnog problema. Tek kada rešimo pitanje kako da škola ne bude zatvor, moći ćemo da stvaramo generacije istinski slobodnih ljudi. Tek tada ćemo biti na tragu ostvarenja prvog i osnovnog ljudskog prava – slobode.
besnopile.rs
