Sigurno da je više od slučajnosti da se pripadajuće duše, od celog sveta nađu u istom trenutku na istom mestu. Određene duhovne energije su tu da brinu oko njihovih susreta, sa istom sigurnošću s kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa i te energije su vođene istim Univerzalnim Zakonom, zakonom Karme.
Sudbinske veze ne mogu biti razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti, izuzev kroz kratke periode zemaljskog Vremena u sadašnjem životu. Za vreme ovakvih razdoblja razdvojenosti, bez obzira na dužinu njihovog trajanja, obe osobe se osećaju vrlo usamljene, prazne i nekompletne. Pa ipak, i pored tih povremenih „praznih hodova“ njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza među njima, bez obzira da li su međusobno udaljeni hiljadama milja.
Ovakva „čuda“ se mogu objasniti zakonima metafizike. Meta je reč grčkog porekla i znači iznad. Ajnštajn je to znao.
Ljubav je puno više od običnih osećanja, ljubav je pozitivan elektroimpuls.
Čak i onda kad se otkrije „pripadajuća duša“, vrlo često se pojavljuju komplikacije u vidu testiranja, koje izazivaju dugotrajnu bol. Samo onda kad se kontinuirano praktikuje tolerancija i praštanje, bol može da se izbegne. Uzvraćanje na bol bolom, može samo izazvati još više obostranog bola, kroz karmičke uzročno-posledične efekte.
Pesnik Emet Foks rekao je jednom prilikom: „Ne postoji razdaljina koju ljubav ne može da premosti, nema bolesti koju snažno odaslana ljubav ne može da izleči.
Ljubav može izvojevati sve pobede. Ona je koncentrisana kinetička energija, najjača sila u prirodi. Samo kad biste mogli da održite ljubav celog života, ne bi bilo sna koji ne biste mogli da pretvorite u stvarnost.“
(Atma.hr/T.P)
