Ovakav životni stil sve veći broj partnera prenosi i na seksualni odnos. U uobičajenoj partnerskoj emotivnoj vezi, nažalost, vremenom hemija jenjava, partneri postaju bliskiji, ali se proređuje vreme posvećeno vođenju ljubavi.
Mnogi od vas su upoznati sa tim najlepšim osećajem nove ljubavi. Onog fenomenalnog perioda kada mislite da ste upoznali onu pravu ili onog pravog. To je onaj period kada želite svaki svoj trenutak da provodite sa drugom polovinom, a kada ste zajedno ne umete sebi da objasnite postojanje tog nevidljivog magneta između vas. U toj fazi emotivne veze spremni ste ceo dan provesti u krevetu, gledajući jedno drugo u oči, ljubeći se, stapajući se u jedno, dok sati prolaze kao minuti, a vi ih niste svesni.
Šta se onda dogodi nakon izvesnog vremena? Proređuju se periodi u kome je vreme činilo relativnu kategoriju, sve manje smo posvećeni vođenju ljubavi, a više usmereni nekim zajedničkim projektima, karijeri, deci, obavezama oko kuće. Šta se dogodi, pa je vremena za seks sve manje? Nakon završenih poslovnih obaveza (ili nisu završene, već još uvek opterećuju rokovi predaje nekog projekta), nakon završene večere, pospremljene kuće, nakon što su deca otišla u krevet, onda se izdvoji deset ili petnest minuta za seks.
Nakon toga parovi dospevaju u jednu ozbiljnu opasnost, pretvaranja vođenja ljubavi u rutinu. Kao i posao koji je usmeren ka cilju, tako i u seksualom odnosu postajemo usmereni sve više ka cilju. Ciljevi su različiti pre svega postići orgazam, zadovoljiti partnera. Čula sam više puta izjave pojedinaca koji tvrde da je za dobar seks neophodno mnogo fizičkog napora i da je cilj, orgazam dosežniji ako smo akrobate u krevetu. Nakon nekog vremena usmerenosti ka ciljevima u seksualnom odnosu, ljubavni odnos preplavi dosada i eto plodnog tla za emotivnu krizu.
