Kako se to ljudi zavole i zaljube preko Interneta, kada je to veoma teško i dok se dvoje gledaju licem u lice?!
Uskoro idem na svadbu u Kanadu, udaje se moja prijateljica koja je upoznala svog budućeg supruga preko Interneta, još u fazi dok je film “Imate poštu” bio popularan. Dopisivali se, došao je prvo on, pa otišla u Kanadu ona, nalazili se godinama po svetskim prestonicama i razilazili sa raznim utiscima, i sada su rešili da se konačno skrase u delekoj zemlji Kanadi. I dok su se veze oko mene raspadale, njihova je jačala, a jedini nisu bili duže od mesec dana zajedno – na istoj teritoriji.
ŠTA ČINI VEZU – VEZOM?
Neka mi oproste budući mladenci, ali jedino sam za njih bila skoro 100 odsto sigurna da će im se veza raspasti sa Server connectin failure upozorenjem. Međutim, pozivnica za svadbu sa ilustrovanim malim kompjuterom, na čijem desktopu se nalaze dve isprepletene burme (suptilna šala na njihovo poznanstvo), stoji na mom stolu, opominjući me još jednom da se ne upuštam u olaka predviđanja. Da bih bolje razumela kako ih je put kroz svetsku mrežu odveo do oltara, sastavila sam spisak mogućih i nemogućih činilaca te veze, koji je počeo otprilike ovako:
– Nisu morali da se „kolju“ oko toga ko će ujutru prvi u kupatilo, kada oboje kasne na posao.
– „Šta ćemo za ručak?“ im nije bilo na dnevnom redu, kada je kreativnost svedena na minimum.
– Nije joj postavljao pitanja poput: „Zar već nemaš takvu haljinu?“, niti ga je ona opominjala kao alaram da česma curi, prozori ne dihtuju, terasa prokišnjava i slično.
– Nije je slušao kako se deseti put u toku dana žali da je debela, pri tom bacajući papirić od čokolade i hvatajući se za sladoled.
– Nisu morali da obilaze slave, preslave, rođendane i svadbe, gde neki rođak mora da pecne, njegova majka mora da utvrdi da je ona najvažnija žena u njegovom životu, njena majka mora da ga opomene da brine o njenoj mezimici, njih dvoje moraju da jedu i piju do obeznanjivanja, a sve to mora da snimi kamera.
Čekajte, pa oni su ostali zajedno, jer su propustili sve one sitnice koju vezu i zajednički život čine vezom, i sačuvali idelanu sliku koju svi želimo da imamo, nadajući se da hoćemo i onda kada napravimo prve bračne korake. „Ne sapliće se čovek o kuću, već o kamen“, rekao mi je dobar prijatelj jednom prilikom dok sam se žalila kako mi u vezi (sada u daleko prošlom vremenu) sve veće stvari funckionišu, ali sitnice nikako. Upravo to, sitnice su ono na šta najmanje obraćamo pažnju, a one najviše utiču da jedna veza opstane ili ne.
Oni su sačuvali magiju odsustva sitnica.
REALNOST GRIZE
Ne bih da mislim umesto njih, ali sigurno je divno razmišljati o braku, kada su spavali i budili se po svetskim hotelima, planirali budućnost šetajući prestoničkim trgovima, govorili o deci u tematskim parkovima i zajedno cepkali račun na karticama, kupujući bezbrižno, jer su se mesecima pre toga spremali za taj divan mesec (pro)putovanja. Dođe mi da kažem na sred svadbe: „Ljudi, znate li vi uopšte šta veza znači!“ Njihove rastegnute godine obožavanja samo su posledica iščekivanja i neviđanja. Da su se „sabile“ u godinu dana intenzivne veze, da li bi se to i dalje zvalo ljubav?
Upoznavanje preko Interneta ima svojih prednosti, svakako. S obzirom na to da prvi kontakt nije fizički, i da se samim tim ne stiču predrasude o drugoj strani, ostaje više vremena za bolje upoznavanje. Međutim, blizak prijatelj mi je otkrio da je, posle fascinacije devojkom sa neta sa kojom se dopisivao oko 3 meseca, uživo doživeo totalno razočaranje. Ne u fizičkom smislu, već u hemiji. „Kako je moguće da se toliko dobro slažemo kada smo oboje sa one strane kompjutera, a kada smo se sreli – ništa! Ni trzaj! Jedva sam čekao da se sastanak završi. Nikada se više nismo čuli. Verujem da je i njoj bilo jednako neprijatno“, rekao mi je. S druge strane, moja poznanica se ludo zaljubila u tipa sa Fejsa (to je danas tako fancy!) i kada su se upoznali – prihvatila ga je sa ništa manje oduševljenja, ali sa velikim paketom laži. Konkretno, imam taj problem – kako možeš da mu/joj veruješ? Nisam time obuzeta paranoično i po scenariju američkih filmova, ali me samo brine – kako neko može da zna da je sa druge strane iskrena osoba, koja se ne igra sa tuđim vremenom i emocijama, već zaista traži srodnu dušu u ovom vremenu brzih sastanaka i lakih veza?
KRUNA LJUBAVI
Sama činjenica da se Srpkinja i Kanađanin uzimaju govori da njihov odnos jeste bio iskren. Ne verujem da će je tamo konačno upoznati sa svojom suprugom i petoro dece koje je uspešno krio proteklih godina. Ali me je, iskreno, strah – kako će reagovati kada je vidi bez šminke i Onim danima, podbulu, čupavu, neraspoloženu. Hoće li mu i dalje biti jednako lepa kao i pod jutarnjim svetlom Pariza, ne znajući da je tada krišom dodala malo pudera na lice u kupatilu? Hoće li moći da razume njene depresivne faze koje još nije upoznao i hoće li joj biti podrška i uteha, kao što smo ga mi (njene prijateljice) menjale svih ovih godina? I hoće li ona moći da podnese njegovo radno vreme od 20 sati, sama u kući, udaljenoj od prve radnje nekoliko kilometara, a ne zna da vozi?
U ovom smislu, Internet veza se ne razlikuje mnogo od bilo koje druge. Niko od nas na početku ne zna šta ga čeka kada prođe neko vreme i zanesenost. Ali ono što Intenet veza nema, a svakako joj nedostaje, jeste taj osvit realnosti kada su dvoje upućeni jedno na drugo. Znam mnogo uspešnih brakova preko neta, ali ne znam za mnogo uspešnih ljubavi u njima.
