Načnici su kod laboratorijskih pacova u trenutcima pre smrti, koja je prouzrokovana manjkom kiseonika, primetili da mozak šalje buijcu signala koja prouzrokoju trajna i nepovratna oštećenja, koja su i prouzrokovala smrt kod njih.
U zadnjim trenutcima pre smrti, ključnu ulogu u šansama za preživljavanje igra srce. Ako ono prestane da kuca, krv će prestati da teče, dok će se ostatak tela ugasiti. Ipak, novo istraživanje koje je sprovedeno na medicinskom fakultetu Univerziteta u Mičigenu je otkrilo iznenađujuću činjenicu koja ukazuje na to da je vrlo verovatno da pogrešno mislimo.
Proučavajući aktivnost mozga i srca kod laboratorijskih pacova u trenutcima pre nego što bi preminuli od manjka kiseonika, naučnici su otkrili da njihovi mozgovi šalju bujicu signala srcu koji su prouzrokovali trajna i nepovratna oštećenja tog organa, što je zapravo i uzrokovali smrt životinja.
Kada su blokirali signale koji šalje mozak, srce je duže živelo, što znači da ukoliko bi sličan mehanizam delovao kod ljudi, lekari bi mogli da pomognu ljudima da prežive zastoj srca.
– Ljudi se prirodno fokusiraju na srce, misleći da će, ukoliko se ono spase spasiti i mozak. Ipak, ako prekinete hemijske signale između srca i mozga, spasićete srce, što ide protiv gotovo svake poznate medicinske prakse – rekao je neurolog Imo Borjidžin, čiji je tim 2013. ustanovio da signali koje mozak šalje najverovatnije to rade iz očajničkog pokušaja da spasu srce.
On čak i veruje da je taj “rafal” signala iz mozga odgovoran za brojne situacije ljudi koji su bili klinički mrtvi, odnosno u situaciji gde im je srce prestalo da radi, a mozak je i dalje slao signale.
U istraživanju, čiji su rezultati objavljeni u časopisu “Proceedings of the National Academy of Science“, naučnici su prouzrokovali srčani udar kod pacova davajući im smrtonosne injekcije i trujući ih ugljen dioksidom.
Zatim su snimali moždanu aktivnost uz pomoć elektrocefalografije (EEG) i srčanu aktivnost uz pomoć ehokardiografije (ECG). Merili su signalne hemikalije prisutne u mozgovima i srcima pasova.
Kada bi srce i mozak postali sinhronizovani, naučnici su primetili poplavu brojnih neurotransmitera, poput dopamina koji uzrokuje osećaj ugodnosti, i noradrenalina koji uzrokuje osećaj budnosti. Ta buijca bi mogla da objasni zašto ljudi koji imaju priče “s one strane” često opisuju ta iskustva kao stvarnija od stvarnosti.
Kod pacova, aktivnost srca i mozga ostala bi sinhronizovana sve dok srce ne bi došlo u stanje ventrikularne fibrilacije, u kojem se srčane komore trzaju umesto da pumpaju krv.
Kada bi naučnici zaustavili tok hemikalija iz mozga do srca, to bi odgodilo ventrikularnu fibrilaciju, a životinje bi preživele tri puta duže nego štakori kod kojih nisu blokirale signale.
Borjidžin ipak ističe da je sve što je otrkiveno važi za pacove, a tek treba da se pokaže da li je ovo primenljivo i na ljudima.
Telegraf.rs / Jutarnji.hr
