Pitaš li se ikad zašto se neki ljudi sretnu?
Da. Svakog jutra dok sneno posmatram ogledalo. Dok praznih ruku ispijam prve gutljaje kave. Oporo se smešeći. Dok se sena njegove sene polako uvlači u pore i nastanjuje u stenkama postojanja. Dok nehotice protrči kroz mene kao poslednji vapaj umukle ćutnje. I tera me da se zapitam koji je značaj nekog neznanca kojeg zapravo toliko dobro poznajem.
Njegova nutrina deo je mene. Mislim da je sporadično spetljao svoje prste za moje veđe. I sad ih gura. Besano. Utrljao je svoj poslednji makadam u oaze ludila. I sada živi u meni, više nego li i ja.
Na sam spomen karme i karmičkih odnosa uvek se otvara bespuće pitanja na koja ljudi traže odgovore. Iako je većina naših ovozemaljskih odnosa upravo karmički obeležena, ovoga puta bavićemo se isključivo emotivnim odnosima. Onima koji su se ostvarili, ali i onima koji nisu.
Greška je misliti da nešto što je karmom sastavljeno ne može biti i rastavljeno. Greška je misliti da svaki karmički odnos mora trajati do kraja života. Greška je misliti da je srodna duša samo jedna. Mnogo ih je više. Istina je jedino da ih mi nemamo vremena sve ni upoznati u ovom životu.
U astrologiji je karma predstavljena Saturnom i Plutonom. Najčešće kombinacije i pokazatelji karmičkih odnosa su kombinacije aspekata između Venere i Meseca jedne osobe te Saturna i Plutona druge. Često najlakši način na koji možemo objasniti zašto nekoga toliko jako osećamo, leži u činjenici da smo deo nečije karme. Iako ljudi po svoj prilici sa perspektive ega vole biti deo nečijeg sveta, onog najintimnijeg, biti blizak u dodiru nečijeg tela i provođenju ostatka života sa tom osobom, verujte, mnogo je značajnije biti deo nečije karme. Deo jednog vremena koji pripada večnosti. Nevezanosti.
Ljudi se ne dotiču vezama. Brakom. Decom. Ljudi se ne dotiču blizinom, postojanjem, druženjem. Prisutnošću. Oni se dotiču osećajem. Spajaju nevidljivim sponama. Oni mogu biti potpuni neznanci jedno drugome, a opet dve najbliže ličnosti koje su se ikada srele…
