Poslednjih godina smo, pod dejstvom brojnih reklama za raznorazna dezinfekciona sredstva, sve više opsednuti čistoćom. Jeza nas podiđe kada samo pomislimo na sve te bakterije i viruse koji vrebaju našu decu sa svih strana… Ma najviše bismo voleli kada uopšte ne bismo morali da ih puštamo napolje u svet, u okruženje čiju higijenu ne možemo da kontrolišemo asepsolima i hlorom…
Međutim, tako im upravo činimo medveđu uslugu. Prevelikom brigom uništavamo imunitet svoje dece.
Zaboravili smo, izgleda, kako smo se nekada valjali u istom onom pesku u kojem “piške kuce i mace”, šljapkali po baricama nakon kiše, peli na divlje trešnje i ždrali ih na prazan stomak, pravili “ručkove” od trave i zemlje, pa čak grickali kolačiće od blata. Padali smo, ustajali, a mame prale našu u nepovrat zamazanu odeću. To nas nije ubilo, pa neće ni našu decu. Ono što im možda hoće doći glave, je naša preterana briga.
Prirodno je da dete želi da bude što bliskije sa svetom koji ga okružuje i prirodom iz koje potiče. Ono to iskazuje tako što pokušava da stavi u usta sve što mu padne pod ruku – kamenčiće , lišće, pesak…
Moderna istraživanja pokazuju da je to dobro za sticanje imuniteta i da preterana sterilnost detetovog oktuženja vodi pojavi alergija, astme i raznih autoimunih bolesti.
Kada dete stavi kamenčić u usta, ono dopušta svom imunom sistemu, koji se razvija, da istraži okruženje, da se prilagodi i stvori odgovarajući imuni odgovor.
Deca su danas jednostavno “previše čista”. Njihovom organizmu se ne dopušta da razvije odgovarajući imuni odgovor na životno okruženje.
Umesto da jurite vaše dete po ceo dan da biste mu briskali ruke antibakterijskim maramicama, bolje da svoju energiju usmerite na nešto drugo.
Naravno da treba da vodite računa, ali ne preterujte!
wakeup-world.com
