Kad žena vodi glavnu reč u braku ili vezi, sve funkcioniše bolje – kažu naučnici. Kada se tradicionalne uloge u braku preokrenu tako da žena dominira, muškarac postaje opušteniji, rasterećeniji i srećniji.
Ne radi se samo o oslobađanju muškarca od odgovornosti, već o potrebi žena da zauzmu vodeću poziciju. Istraživanje je pokazalo da je borba moći među partnerima uobičajena pojava. Ako se žena u vezi nađe u potčinjenom položaju, ovo ima poguban uticaj na njenu psihu. To ostavlja velike posledice na partnerski odnos.
Moguće je da žene imaju potrebu da gospodare u braku zbog vekova gušenja ženskih sloboda i osnovnih prava. Nejednakost među polovima ni u kom pogledu ne dotiče muškarce, jer su oni ti koji su uvek bili privilegovani. Samim tim, muškarci svoju slobodu i ljudska prava doživljavaju kao nešto prirodno i ne pridaju im nikakav značaj (tako bismo svi trebali da se osećamo – i muškarci i žene). Samo onaj ko živi lišen osnovnih ljudskih prava zna i oseća nepravdu, koju oni privilegovani ne primećuju.
Žene koje se osećaju potčinjeno u društvu pokušaće podsvesno da postanu gospodari makar na ličnom planu, u svojoj kući, kad već ne mogu nigde drugde. Kada se i taj pokušaj uspostavljanja jednakosti među polovima izjalovi, kada njen pokušaj da igranjem glavne uloge u braku napravi balans sa njenom društvenom potlačenošću propadne, ženino nezadovoljstvo i tuga izbijaju u obliku džangrizanja, zvocanja, zapitkivanja, ljubomorisanja i sličnih postupaka koji kvare partnerski odnos, intimnost između partnera se gubi, stabilnost braka je poljuljana i povećava se rizik od zlostavljanja.
Međutim, kada je muškarac potčinjen ženi u vezi, on svoju potčinjenost ne doživljava kao nešto tragično, niti nužno loše, s obzirom da je muško samopouzdaanje na zavidnijem nivou od ženskog iz prostog razloga što nikad nije gušeno.
Jednostavnije rečeno – dok muškarac manje “lupa šakom o sto”, a više viče “da draga”, žena je zadovoljnija, srećnija, ispunjenija.
Čak i kad pogledamo iza sebe, prisetimo se lepih brakova nekih baka i deka shvatićemo da je muž tu tek formalno bio glava porodice – glavne konce bračnog života najčešće je vukla žena, ona je bila pravi gospodar u kući, njena porodica je bilo njeno carstvo. Muž je na raspolaganju imao čitav svet da u njemu “izvojeva pobede”, dok je ženi porodica bila jedino mesto na kojem je mogla da ostvari makar deo svojih potencijala. Glavna uloga u vezi i braku je poslednje utočište potlačenoj ženi i njen jedini dokaz da nešto vredi. Kad joj oduzmete to, ona gubi svaki osećaj da je uopšte ljudsko biće i da njeno postojanje ima ikakvog značaja.
Nadamo se da će jednog dana sve ove borbe moći iščeznuti iz muško-ženskih odnosa. Sanjamo taj dan kad će veze biti zasnovanje na ljubavi i istinskom razumevanju i poštovanju. Dok taj dan ne dođe, pustite svoju ženu da “lupi šakom o sto”, ako će to doprineti da oseti da i njen život vredi, da se i njena reč računa.
