Miloš je prorekao i godinu svoje smrti, rekavši da će ga ukopati kad bude imao 45 godina, a Mitar je predskazao čak i dan kad će umreti
Potomci Tarabića u Kremnima nikada nisu želeli da ih smatraju novim prorocima. To ih nije moglo sačuvati od brojnih pitanja radoznalaca iz celog sveta, najviše je bilo onih o vidovnjacima Milošu i Mitru.
Proroci ili tek mudraci, Tarabići su po jednom ostali zapamćeni: od pamtiveka, u njima su se sabirali nemi glasovi i nemoćni uzvici srpskog seljaka. Oni su činili da progovori narodna mudrost, pomešana sa nadom u bolje sutra.
Tarabići su se doselili iz Hercegovine na Taru, u selo Kremna. Prema porodičnom usmenom predanju, Spasoje Tarabić sa svoja četiri sina, Milošem, Savom, Lazarem i Milanom, terajući stoku na prodaju u Bosnu, a prelazeći preko obronaka Tare, ugledao je u jednoj dolini zmiju sa dukatom u ustima. Na tom mestu su zatim počeli da kopaju, da bi na kraju iskopali ćup pun dukata i podelili ga među sobom.
Prema prethodnom dogovoru, trojica braće su navodno uložili novac u gradnju kuće na tom mestu, dok četvrti od njih, Miloš, nije hteo da učestvuje u tome, ali je ostao da živi u zajednici sa braćom. Prema jednom drugom predanju, on je svoje dukate zakopao u temelje njihove nove kuće. Na mestu gde su Tarabići našli zlato i sazidali kuću, nastao je zaselak porodice Tarabić, koji se nalazi na južnim obroncima Tare, iako je deo sela Kremana, koje se nalazi na severnim obroncima Zlatibora.
Danas se tvrdi, naročito u časopisima koji se bave sličnom tematikom, da su u 19. veku pojedini članovi porodice Tarabića počeli da tvrde kako imaju moć predviđanja događaja, kao i još nekoliko osoba iz tog regiona. Njihov kum, prota Zaharije Zaharić, navodno je preneo njihova proročanstva dr Radovanu Kazimiroviću, koji ih je objavio u knjizi „Tajanstvene pojave u srpskom narodu i Kremansko proročanstvo“.
Dr Kazimirović namerno kaže „Kremansko“, a ne „Tarabića“ proročanstvo, jer nije sigurno šta su od toga predvideli Tarabići, a šta drugi. Recezent Kazimirovićeve knjige bio je vladika Nikolaj Velimirović, 77. proglašeni svetac Srpske pravoslavne Crkve. Predanja kažu da Kazimirovićevo Kremansko proročanstvo ipak nije sasvim originalno, već da je prota Zaharije originalni rukopis dao svom prijatelju, proti Gavrilu Popoviću, koji ga je, zatvorenog u jednu flašu, zazidao u temelje svoje kuće iz turskog doba u Užicu. Ova kuća još uvek postoji, i još uvek nema nikog da ospori ili potvrdi ovu jednu od mnogobrojnih legendi o Kremanskom proročanstvu.
Tarabići su navodno predvideli pronalazak televizije, dolazak telefona i telegrafa u Srbiju, smene na prestolu Srbije, propast Karađorđevića, njihov povratak u zemlju, dolazak Josipa Broza na vlast i drugo. Prvi Tarabić za koga se tvrdilo da ima proročke mogućnosti bio je Miloš Tarabić (1809-1854). Živeo je prilično kratko, četrdeset i pet godina, „kao što je i prorekao“. Za njega kažu da je bolovao od epilepsije, te da je bio veoma pošten čovek, da je živio povučeno i malo sa kim razgovarao. Bio je nepismen. Imao je dva brata, Lazu i Milana. Nije se ženio. Ni Miloš ni njegov sinovac Mitar (1829-1899) nikad nisu svoja predviđanja vezivali za tačne datume, već su uvek govorili u neodređenim vremenskim odrednicama. Ponekad se neki događaj dugo nije događao, pa bi prota obično gubio nadu da će se to ikad dogoditi. Tad bi mu Mitar rekao: „Ja ti, kume, nisam reko kad će se baš to dogoditi. Čekaj, pa ćeš čuti!“.
Miloš je prorekao i godinu svoje smrti, rekavši da će ga ukopati kad bude imao 45 godina, a Mitar je predskazao čak i dan kad će umreti (21. jul 1889. godine), pa je pozvao kuma, popa Zahariju Zaharića i saopštio mu na rastanku: ” Čekaj, čekaj, kume, da se oprostimo. Sad me vidiš i nikad me više nećeš videti. Dođi sutra da me opoješ”. Ima dosta toga što su Tarabići prorekli, ali do ostvarenja još nije došlo. Na primer, rekli su da će u Solotuši, selu kod Bajine Bašte, biti otvoren rudnik soli i da će tek tada Srbiji biti bolje, da će Kruševac biti srpska prestonica, a Carigrad će biti svačiji i ničiji.
Novosti / Stil
