Sedeli smo na kauču i bila je scena iz filma ”Lovci na deveruše” u kojoj Kler pita šta je prava ljubav, a Džon joj odgovara: ”Prava ljubav je kad tvoja duša prepozna svoj nedostajali deo u drugoj osobi”. Naglas sam to izgovorila s njim, a prijateljica mi se nasmejala i našalila da zbog toga i nemam dečka. I ja sam se nasmejala. Ali znam koliko sam voljna da ga čekam.
Ja čekam onog pravog i čekam ga duže nego što sam mislila.
Neki kažu da je to dobro i da treba da ostavim trag ljubavi u ovom svetu.
Ipak, ne možeš se ne pitati… Gde je ta osoba? Kada će doći u tvoj život?
Dugo ga čekam.
Kažu da druga osoba ne može ispuniti prazninu koju sam sebi stvaraš. Ne možeš voleti drugu osobu ako ne voliš potpuno sebe. Prihvatila sam to.
Nastavila sam potragu za srodnom dušom još strastvenije. Ipak, i dalje nije došla. Možda nije spremna ili još treba da radim na sebi.
Čekala sam i dalje da se pojaviš. Čula sam glas u glavi da treba više da se potrudim. Da idem na mesta na koja ne želim i pokažem svetu da te tražim.
Verovatno ćemo se upoznati iznenada. Biću spremna.
Voleću te potpuno, ali ću ti pružiti tvoj prostor. Slušaću te pažljivo, ali tražiti ono najbolje u tebi. Boriću se da budem sve što želiš.
Pokazaću ti strane sebe koje nikome nisam. Pustiću te u moj svet. Želim da vidim pravog tebe. Jedva čekam da otkrijem tvoje nesavršenosti i naučim da ih volim.
Meni je suđeno da nekoga volim i pružim mu ceo svet.
To je dar koji čuvam predugo. Jedva čekam nekome da ga poklonim.
Ako se nikada ne sretnemo, nema veze. Svejedno ću izvući najbolje od sveta. Ali će naš potencijal ostati skriven kao dijamant na dnu mora.
Znam da ćeš doći, zato ću te čekati. Možda si upravo negde već sada na putu do mene. Ne znam, ali znam da ćeš jednom doći.
