Evo kako se šestogodišnji Miloš danas proveo sa svojom porodicom na mestu koje nije uobičajeno za decu
Jutros me je probudila mama i rekla da idemo svi zajedno da posetimo dedu. Ja sam se oduševio jer sam mislio da idemo da se vozimo avionom jer mi stalno pričaju da je deda na nebu. Obukao sam se i nestrpljivo čekao kada ću krenuti na svoj prvi let. Međutim, tata je nervozno rekao da mama, baba i ja uđemo u kola jer će biti gužva na putu pa bi valjalo da požurimo. Mama je nosila cveće, baba držala neku činiju u krilu i pazila da ne odleti dok je tata preticao ostale vozače, sve vreme psujući. Meni nije bilo jasno šta će nam cveće, možda avion da zakitimo ko onda kad smo išli na svadbu kad se udavala moja sestra od tetke. Pošto su ćutali u kolima, nisam smeo ni da pitam šta je u činiji, bitno da ima nešto da se jede kad konačno počne let.
Konačno stigosmo, iz kola vidim silne ljude kako sa korpama idu nekud, kod ulaznih vrata stoje neke tete i nude cveće i sveće tim ljudima. Izlazimo i mi, cimam mamu za kaput da je pitam gde je pista za naš avion i kad polećemo, ona me pogledala čudno, čučnula i prošaputala: ”Idemo da posetimo dedin grob, danas su Zadušnice, kakav aerodrom?!”. Nisam imao pojma šta su to Zadušnice ali koliko sam posle shvatio, to slave svi oni što su žive na nebu. Mada ni to mi nije jasno, kako mogu da budu na nebu kad svako od njih ima sobicu ko da u podrumu živi na tom groblju, ali ni to nisam smeo da pitam jer je situacija bila ozbiljna. Mama mi je posle rekla da su me kao baš malog odvodili tamo, ali ja se toga uopšte ne sećam. Konačno dođosmo do dedinog stana. Ono što me začudilo je što na njemu stoji njegova slika, iako na ulaznim vratima od naše kuće ne držimo naše slike. Svi su se krstili i ljubili sliku, pa sam i ja. Onda su počeli da pale sveće. Počeo sam da tapšem i pevam :” Danas nam je divan dan, mome deki rođendan!” ali me je tata sasekao pogledom pa mi je bilo jasno da sam nešto pogrešio. Baba se samo prekrstila i glasno uzdahnula, ko što radi kad gleda one njene turske serije. Mama nije radila ništa, tj. odgovarala je na poruke nervoznog šefa koji je pitao kad će da dođe na posao jer joj je smena već počela.
Tata je stavio cveće koje je mama ponela pa je malo čistio, hteo sam da mu pomognem ali mi je rekao da se maknem. Baba je bila sva uplakana i ponavljala: ”Jovo moj, hoću i ja kod tebe” dok su je moji roditelji ućutkivali. Nije mi bilo jasno šta će ona kod dede kad je tamo sve beton i biće joj hladno, naročito kad padne sneg, a mi imamo radijatore i televizor, jer kod dede ne bi mogla da gleda sva pevačka takmičenja koje prati. Onda je tata izvukao termos pa su sipali kafu, baba je otvorila činiju i video sam da su u njoj vanilice a ne znam što ih je pravila kad ih ja uopšte ne volim a ona pravi samo one kolače koje joj ja tražim. Staviše blizu dedine slike i plastičnu čašu sa kafom, natrpaše tanjir sa vanilicama, tata zapali cigaru pa je stavi blizu kafe … Oni posedali na klupu, jedu, piju malo sok, malo kafu a ja sve vreme razmišljam da li se deda stidi da izađe ili smo mu toliko dosadni pa čeka da odemo da bi jeo i pio. A baš šteta, sunce sija, imamo jelo i piće, ko da smo na izlet došli. Doduše, na drugim grobovima su postavili ko da su na slavi pa nisam znao jesmo li se obrukali što je kod nas tako skromno, a nisu mi se jele vanilice kad sam video da drugi imaju pečenje i čokoladne kocke.
Onda su tata, mama i baka počeli da pričaju o temama koje su za odrasle, pa sam rešio da se šetkam okolo, da vidim dedine komšije. Neki su imali slike, neko samo betonske ploče, a neki samo brdašce zemlje sa krstom. Na jednom sam video predivne ruže i rešio da ponesem dedi, jer su bile lepše od maminog cveća. Nema veze što se ja mog dede ne sećam, jer sam bio mali kad je otišao ali on mene gleda i čuva sa oblaka, zato zaslužuje najbolje cveće. Na drugom sam video otvorenu kutiju sa čokoladnim napolitankama. Nigde nikog pa sam uzeo dve, jednu odmah strpao u usta, drugu u džep da imam za posle. Dok sam se vraćao, video sam da se tata svađa sa nekom tetom i da se otimaju oko dedinih vanilica. Kad me je baba videla šta donosim, samo je viknula: ”Aha, evo je, došla je Ciganka da te vodi jer kradeš po tuđim grobovima!”. Bacio sam ruže, počeo da plačem, a onda sam jurnuo ka stazi kojom smo došli jer nisam hteo da me ona teta ukrade. Ispala mi napolitanka iz džepa, tata me je jedva stigao, lupio mi 2 šamara, odveo me do kola, rekao da sedim tu i čekam dok on ne ode po mamu i babu. Bio sam mnogo razočaran, nismo leteli, a i batine sam dobio jer sam hteo da uradim nešto lepo. Izvini, deda, ali ja ti više sa njima dolaziti neću. Čekaj da porastem, e onda ću ti doći sam!
Maja Čanović/besnopile.rs
