PREVARILA SAM MUŽA: Nisam bila svesna činjenice da mi je teško da se duže zadržim uz bilo koga. Još kao dete bila sam sklona tumaranju. Majka je povremeno govorila da je rodila dete koje će stalno menjati staro za novo, ali mislila sam da se to odnosi na moju sestru. Ona je, a ne ja, stalno tražila nove patike, jakne ili cipele, a sve što je staro bacala je. U nekoliko navrata dobila je batine od mame, jer je trebalo da sačuva nešto što bi meni, kao mlađoj sestri, koristilo. Ipak, nije se na nju odnosila mamina opaska. To sam shvatila nedavno i, premotavajući sećanje, uvidela gde sam grešila. Ne mogu da ispravim ono što se dogodilo niti da krivim sebe, jer mnogih stvari nisam bila svesna.
NISAM IM BILA PO MERI
Moje sećanje dopire do dana kada sam omiljenu lutku bacila iza kleveta, jer više nisam imala ideju šta bih s njom. Oblačila sam je, svlačila, pravila joj razne frizure i šminkala je maminim senkama za oči. Onako unaka-žena mogla je da se opere i vrati u prvobitno stanje, ali nisam mogla da smislim šta bih više s njom. Naknadno sam dobila novu, koja je nedugo zatim završila gde i stara.
Pošavši u školu, stekla sam nekoliko drugarica. Najbolja mi je bila Olivera, do kraja prvog polugodišta. Onda sam, odjednom, izgubila interesovanje za druženje s njom, pa sam sela u klupu do Bibe. Bile smo super do kraja godine, a već početkom naredne palo mi je na um da bi bilo lepo da se družim sa Ivanom. Do kraja četvrtog razreda sve drugarice iz razreda bile su mi neko vreme najbolje i sve su mi postale bivše.
Ne sećam se da sam se od petog do osmog s bilo kim družila. Niko nije hteo da sedi pored mene, ni devojčice ni dečaci. Velike odmore provodila sam u društvu vršnjaka iz paralelnih razreda menjajući omiljene drugare svakih mesec dana. Do male mature ni u dvorištu nisam imala s kim da stojim. Nekako sam mislila da postoji neka zavera protiv mene i da me ne vole zato što sam možda bolje obučena ili imam skuplji ranac. I verovala sam da ću polaskom u gimnaziju naći društvo slično sebi. Činilo se tako početkom školske godine, a onda se sve ponovilo…
Ipak, tada su i momci počeli da me zanimaju, pa sam još manje brinula o aktuelnoj drugarici, koja je već počinjala da me nervira.
Bila sam zaljubljive prirode. Ipak, nisam trčala od frajera do frajera niti sam prihvatala seks. Uživala sam u muvanju i osećaju da ću uspeti da osvojim nekoga zbog koga sve devojke nemoćno krše prste i lupaju glavu razmišljajući kako da privuku njegovu pažnju. Kada bih smuvala nekog takvog, činilo se da se nimalo nisam trudila i da je zapravo on prišao meni. A istina je, međutim, da sam se vodila logikom da me niko neće
primetiti ako budem kao i svi ostali stajala u školskom dvorištu i balavila za nekim. To nije dolazilo u obzir.
Draže mi je bilo da potencijalnog momka, kao slučajno, negde sretnem, po mogućnosti van škole i više puta u toku dana da bi me primetio i zapamtio. I zaista je ta taktika davala rezultate, ali nisam uspevala ni pored jednog dugo da se zadržim. Čim bismo se poljubili, sva moja opčinjenost dotičnim dečkom najednom bi nestala. Dešavalo se da u nekoj vezi izdržim mesec dana, ali to je bilo nategnuto i ličilo je na sve samo ne na zabavljanje dvoje mladih. Što bi frajer bio zainteresovaniji, to sam se ja više povlačila. Nisam, međutim, bila od onih kojima je važno da njihova bude poslednja. Navodila sam ih da me ostave i tako oslobode svojih pitanja i besmislenih razgovora.
– Ponašaš se kao dete – rekao mi jedan verujući da će me time povrediti.
– Dobro – uzvratila sam hladno.
– Ne zanimaš me više! – be-sno je dodao, što je trebalo da me rasplače.
A nije, naravno. Moje emocije prema njemu već su izvetrile.
Nimalo mi nije bilo važno kakav utisak ostavljam na okruženje, koje me je viđalo s najboljim frajerima. Takođe, nisam znala kakve mi sve etikete lepe. Mogla sam da naslutim, ali se time nisam bavila. Ionako su sve te ljubavi bile mladalačke i prolazne.
NAŠLI SMO SE
Na pragu dvadesete upoznala sam Pileta. Oko njega nisam morala mnogo da se trudim, jer je, pre nego što sam ga zapravo uočila, pokazao da ga interesu-jem. Za promenu, prijalo mi je to što neko mene pokušava da smuva i što to čini direktno. Bio je mnogo stariji i iskusniji, pa mi je jednostavno prišao i bez filozofiranja i uvijanja rekao da mu se sviđam. Odmah je izbacio sve karte na sto i upravo mi je zato bio veoma simpatičan. Odlično je izgledao i činilo mi se da mi tlo izmiče pod nogama.
Iznenadila sam se kad mi je doneo poklon.
– Šta je ovo? – upitala sam.
– Otvori pa ćeš videti.
– Ali danas mi nije rođendan
– rekla sam razvezujući mašnu.
– Nije ti rođendan, ali nam je danas tri meseca otkad smo zajedno.
– Tri meseca!?
– Zašto se čudiš? Mislio sam da i ti pamtiš datume. Kad si s nekim koga voliš, to je najnormalnije.
– Ma jeste… Čudim se samo kako je vreme brzo proletelo
– izgovorila sam progutavši činjenicu da sam s njim oborila rekord u dužini trajanja veze.
Napokon, otvorivši kutiju, imala sam šta da vidim. Sve sam mogla da pretpostavim, ali verenički prsten nikako.
Pamtim da sam nešto pokušala da kažem, ali me je Pile poljubio i najednom sam sve zaboravila. Da sam mu rekla da ne želim prsten ili da ga ne volim dovoljno, u onom trenutku bila bi laž. Nisam razmišljala u tom pravcu, a on je dodao da ne treba mnogo razmišljati kad se nadu srodne duše, poput nas. Ni dotad nisam previše koristila mozak, a još kad mije objasnio potrebu da se što pre venčamo, mogla sam jedino da se složim.
Moja sestra je već bila u braku i nije se mnogo zanimala za moj emotivni status. Mama je, pre nego što sam upoznala Pileta, nezadovoljno vrtela glavom opominjući me da ne letim sa cveta na cvet. Ali kao što nisam osećala potrebu drugima da objašnjavam, nisam ni njoj. Međutim, kad je shvatila šta se dešava, ipak me je pitala koliko sam ozbiljna. Samo sam je gledala jer sam smatrala da prsten na mojoj ruci sve govori. Da nisam volela čoveka koji mi ga je poklonio, sigurno ne bih zadržala taj komad nakita.
Na dan venčanja poželela mi je da budem istrajna, što sam razumela kao opomenu da ne pobegnem pre nego što se potpišem pred matičarem. Ali ona je mislila na nešto drugo: da ne uteknem iz braka ako mi slučajno dosadi. Eh, da sam tad umela da tumačim njene reći, možda se ne bih potpisala. Šalim se. Svakako bih se udala za Pileta, jer sam bila ubeđena da je on pravi čovek za mene.
(Nastavak na broju 2)
