5. Možda uopšte ne bi želeo da praznike provedeš u gradu u kom živiš već bi se najradije teleportovao na najudaljeniju tačku na planeti. Ali, ili nemaš para ili nemaš sa kim, a često te ubijaju oba razloga. I tako sediš kod kuće i bedačiš se zbog svega onog što ti fali u životu.
6. Telefon ti zvrnda, svi su baš tad našli da ti požele da: diplomiraš, nađeš posao, udaš se/oženiš, ne ponavljaš razred ko prošle godine, dobiješ dete itd. Naravno, iz najbolje namere ne mogu da preskoče ono što tebe opterećuje, a ti ljubazno odgovaraš iako bih oterao u majčinu. A tek one iritantne grupne poruke po društvenim mrežama, na Votsapu i Vajberu … A tek kad sediš i čekaš da poruka stigne baš od nje ili njega, a njih boli uvo jer su te: zaboravili, nisi im bitan, izbrisali su tvoj broj samo to ne znaš (nastavi niz po slobodnom izboru) … Ipak, najgore je onima kojima telefon ne zatandrče jer više nemaju nikoga ili imaju ali ko da nemaju čim ne umeju da okrenu broj ili svrate makar za praznike.
besnopile.rs
