” Okitili su grad. Smeju se. Meni se opet povraća ” je možda najbolja definicija koju je nedavno jedna devojka na Tviteru dala u ime svih onih koji ne mogu da smisle novogodišnje i božićne praznike
Svakog decembra isto: ulice i prozori blješte od gomile ” žmićkalica ”, ljudi sa silnim kesama u rukama mahnito žure ko da će skoro apokalipsa, ne možeš čestito ni đubre da izađeš da baciš a da te komšija ne pita gde ćeš na doček. Kampanje svetski poznatih, a bogami i domaćih brendova nas ubeđuju kako su praznici vreme za zajedništvo, za porodicu, za …
Naravno, za izbacivanje što više para iz ionako polubušnih džepova. I tako se pumpa veštački stvorena prednovogodišnja euforija koja svoju kulminaciju doživljava 31. decembra. Kakav teror! O teroru bubnih opni eksplozivnim napravama koje danas skoro svako dete ima i da ne govorimo. No, pođimo redom.
1. Zašto bi uopšte neko bacio bar četvrtinu prosečne plate samo da bi se reklo da je bio tu i tu za ”najluđu noć ”? Čuj, najluđu, pa provešćeš se 10 puta bolje sa 10 puta manje para bilo koje drugo veče! A već oni tripovi da čitava odevna kombinacija mora da bude nova, poželjno šljašteća, te frizura, te šminka … Ma važi! A onda još ti ispadneš jadnik kad ti se nikuda ne ide za doček.
2. Čak i kada rešiš da ostaneš kod kuće, kuhinja ti ne gine. Usmrdiš se od silnog pečenja, dinstanja, mešanja ako si žensko, a ako si muški nesrećnik kome je zapala ona čiji je jedini posao da bude doterana, mirišljava i lepa opet si je*b’o ježa u leđa! Sanjaš mesecima rusku salatu i baš ONU tortu a već 3. dan ne možeš očima da ih gledaš. Brekćeš ko prase, gde god da ideš svuda manje – više isti meni, i sve se svodi na krkanje i opijanje.
