Nova meta-analiza koju je sprovela grupa američkih naučnika koji se bave poremećajima spavanja i sna, pokazala je da bi pomeranje početka nastave za samo sat vremena kasnije imalo izuzetno pozitivan učinak na zdravlje adolescenata, naročito na njihov san
Studije su pokazale da tinejdžeri znatno duže spavaju u danima bez škole, što znači da im nedostaje sna i da ga tim danima nadoknađuju, pišu Bebac/N1.
Naučnici su proučili rezultate 18 ranije sprovedenih studija objavljenih pre aprila 2016, u okviru projekta organizovanog na nacionalnom nivou pod nazivom “Svest o zdravom snu”.
Rezultati objavljeni u časopisu “Journal of Clinical Sleep Medicine”, pokazuju da bi pomeranje početka školske nastave za samo sat vremena imalo brojne pozitivne učinke na zdravlje učenika.
Pomeranje početka školske nastave rezultiralo bi manjim brojem saobraćajnih nesreća, manjom pospanošću i umorom tinejdžera tokom dana, i manjom razlikom u dužini sna tokom nedelje i tokom vikenda. Odlaganje ranog početka nastave ključni je faktor koji bi adolescentima mogao pomoći da spavaju kvalitetnije kako bi mogli rasti i učiti.
Po podacima američke Akademije za medicinu sna kod adolescenata melatonin u organizmu počinje da se otpušta kasnije nego kod odraslih, odnosno ne otpušta se čak do 23 sata, a reč je o važnom hormonu koji pomaže pri regulaciji unutrašnjeg sata. Ti hormoni ne prestaju da teku krvlju tinejdžera sve do kasnih jutarnjih sati, zbog čega im je teško da ustanu rano.
Manje od trećine američkih srednjoškolaca ne spava dovoljno
Analiza je pokazala i povezanost između kasnijeg početka nastave i ređeg kašnjenja učenika na nastavu, kao i izostanaka i povezanost s boljim ponašanjem učenika tokom nastave.
Kada su ocene posredi, pokazalo se da je kasniji dolazak na nastavu kod nekih učenika uticao na poboljšanje ocena, a kod drugih nije.
Komentirišući rezultate, glavni autor studije Timoti Morgentaler je rekao: “Jedno je istraživanje pokazalo da 85,6 odsto američkih srednjoškolaca na nastavu mora stići pre 8.30 u skladu s preporukom Američke akademije pedijatara. Nedavna istraživanja na državnom nivou pokazala su da manje od trećine srednjoškolaca dovoljno spava, a to je velik problem jer loš san implicira opasnost od pojave raznih psiholoških problema, utiče na kvalitet učenja, na potencijalnu gojaznost adolescenata, pojavu dijabetesa, a na ulicama se, zbog manjka koncentracije, događa više saobraćajnih nesreća u vreme odlaska u školu.”
Za održavanje optimalnog zdravstvenog stanja srednjoškolaca, američka Akademija medicine sna koja se među ostalim bavi lečenjem poremećaja spavanja, adolescentima uzrasta od 13 do 18 godina preporučuje da noću spavaju od osam do 10 sati i ako je moguće da ležu u isto vreme. Brojke su pokazale da 69 odsto američkih srednjoškolaca tokom školske nedelje noću spava manje od osam sati.
Doktori i naučnici već godinama upozoravaju da su rasporedi nastave u neskladu s prirodnim obrascima spavanja tinejdžera, što su dodatno pogoršali i pametni telefoni i brojni elektronski uređaji koji emituju takozvano plavo svetlo čiji je učinak na spavanje dokazano negativan.
Morgentaler ističe i da zbog prirodnih promena bioritma za vreme puberteta većina adolescenata preferira odlazak na spavanje kasnije nego u ranijem detinjstvu, što im ne ide u prilog kada je o ispavanosti reč s obzirom na prerani početak školske nastave.
Studije su pokazale da tinejdžeri znatno duže spavaju u danima bez škole, što znači da im nedostaje sna i da ga tim danima nadoknađuju.
