Jednom se jedan pas našao u muzeju, u kojem su svi zidovi, plafon, vrata pa čak i podovi bili izrađeni od ogledala. Videvši to, pas se zamrznuo od iznenađenja u sredini dvorane, dok ga je još mnogo pasa okružilo sa svih strana, iznad i ispod.
Za svaki slučaj pas je pokazao svoje zube i svi su odrazi napravili isto. Prestravljen, pas je mahnito zalajao dok su odrazi imitirali lajanje i uz jeku ga povećali mnogo puta. Pas zalaje još jače, a jeka odgovori još glasnije.
Pas je počeo da se baca s jedne strane na drugu, pokušavajući da zagrize vazduh, a njegovi su odrazi takođe počeli da se bacaju po vazduhu pokušavajući zagristi svojim zubima.
Sledeće su jutro čuvari muzeja pronašli jadnog psa, beživotnog i okruženog mnogim beživotnim psima. Nije postojao niko ko je psu mogao nauditi. Pas je uginuo boreći se sa svojim odrazima.
Svet ne donosi ni dobro ni zlo sam po sebi. Sve što se događa oko nas je odraz naših vlastitih misli, osećanja, želja i dela. Svet je jedno veliko ogledalo. Namestite dobru pozu!
