Čovek je umro… Kada je to shvatio, video je Boga kako dolazi s koferom u Njegovoj ruci.
Dijalog između Boga i mrtvog čoveka…
Bog: U redu sine, vreme je da krenemo.
Čovek: Tako brzo? Imao sam mnogo planova…
Bog: Stvarno mi je žao ali vreme je da krenemo.
Čovek: Šta imaš u tom koferu?
Bog: Ono što ti pripada.
Čovek: Ono što mi pripada? Misliš, moje stvari… odeću… novac…
Bog: Te stvari nikada nisu bile tvoje, one pripadaju Zemlji.
Čovek: Jesu li to moja sećanja?
Bog: Ne, ona pripadaju Vremenu.
Čovek: Jesu li to moji talenti?
Bog: Ne. Oni pripadaju Okolnostima.
Čovek: Jesu li to moji prijatelji i porodica?
Bog: Ne, sine. Oni pripadaju Putu kojim si išao.
Čovek: Jesu to moja žena i deca?
Bog: Ne. Oni pripadaju tvom Srcu.
Čovek: Onda to mora da je moje telo.
Bog: Ne. Ne… Ono pripada Prašini.
Čovek: Onda je to sigurno moja Duša!
Bog: Veoma grešiš, sine. Tvoja Duša pripada meni.
Čovek suznih očiju i sa strahom uzme kofer iz Božje ruke i otvori ga… PRAZAN!!!
