Jednom je jedna mudra žena, putujući kroz planinu naišla na dragi kamen. Kamen je bio od neprocenjive vrednosti. Stavila ga je u torbu i nastavila dalje.
Sutradan dok je doručkovala, pred njom se pojavio jedan čovek. Bio je vrlo gladan pa je zatražio od žene da mu da bilo šta za jelo. Žena odmah posegnu za torbom da mu izvadi nešto za jelo. Čovek ugleda dragi kamen u njenoj torbi, očara se njime i zatraži od žene da mu ga da!
Žena mu pruži vredni kamen bez premišljanja.
Čovek ode dalje prezadovoljan zbog svoje lude sreće. Znao je da je kamen toliko vredan da mu pruži sigurnost za ceo život.
Ali, posle nekoliko dana se vratio nazad da potraži onu ženu. Kad je nađe, vrati joj kamen nazad i reče:
“Razmišljao sam dugo. Znam koliko je ovaj kamen vredan, ali ti ga vraćam u nadi da ću od tebe dobiti nešto što je puno, puno vrednije. Ako možeš, daj mi to što imaš u sebi što te podstaklo da mi daš taj vredan kamen.”
