Kako srednjoškolci na internetu prepričavaju lektiru: Šekspir, Dostojevski, Tolstoj, Ivo Andrić, vrhunski pisci, za mnoge su srednjoškolce samo gomila smarača koji nisu imali preča posla nego da pišu debele knjige za lektiru. Ni pretnja jedinicom više ne može da natera šesnaestogodišnjaka da „gubi” vreme čitajući o tamo nekoj Ani Karenjinoj. Ako baš mora, pogledaće istoimeni film ili će na internetu pročitati prepričanu verziju. Istraživanje koje je sprovelo Društvo za srpski jezik potvrdilo je ove poražavajuće rezultate: samo četiri odsto mladih u Srbiji čita.

Podaci da 40 odsto srednjoškolaca nikada nije ušlo u biblioteku i da dečaci i devojčice u proseku godišnje pročitaju samo jednu knjigu, iako alarmantni, nikoga ne iznenađuju. Profesori kažu da lošima ocenama više ne mogu da nateraju đake da čitaju, a izbegavanje lektire sve je popularnije i među osnovcima.
– Evidentno je da postoji kriza čitanja i sasvim je prirodno da ona nije mogla da mimoiđe mlade. Jednostavno, nečitanje je vrsta trenda, a iz godine u godinu prodaje se sve manje knjiga. Srednjoškolcima je, kako sami kažu, dosadno da čitaju i ne vide svrhu toga. Kad nešto i moraju da pročitaju, prvo pitanje im je koliko strana ima to delo i sve što je preko 150 strana je ravno noćnoj mori. U eri savremene tehnologije nije im teško da nađu film ili da preko interneta pronađu vršnjaka koji će im prepričati lektiru i reći im poentu – priča za „Blic” dr Veljko Brborić, profesor na Filološkom fakultetu koji je sproveo istraživanje „Šta srednjoškolci čitaju”.
Jedan od razloga nečitanja obavezne lektire je i zastarelost nastavnog plana i programa koji nije menjan poslednje dve decenije. Ukoliko država želi da podigne kulturu čitanja, a time i opštu obrazovanost mladih, neophodno je da uradi kompletnu reviziju obavezne lektire. Oko eventualnih izmena trebalo bi čuti i reč učenika, odnosno nadležni bi trebalo da imaju sluha za njihove želje, razmotre koliko vremena mogu da odvoje za to i tek onda odrede obaveznu lektiru.
– Ja sam za to da čujemo šta mladi žele. Nije problem ni prepoloviti broj knjiga koje bi trebalo pročitati tokom školovanja. Međutim, kada odredimo šta je obavezno, onda toga treba svi da se pridržavamo. Znate, pojedina dela svetskih klasika đaci bi moralo da pročitaju, ali neka su im zaista strana i daleka. S druge strane, imate veliki broj modernih i dobrih pisaca koji bi više odgovarali njihovom ukusu – dodaje dr Veljko Brborić.
Iako se većina slaže da spisak lektire treba „osvežiti”, mnogi izražavaju sumnju da će to naterati srednjoškolce da „uzmu knjigu u ruke”. Umesto da čitanju posvete nekoliko sati većina će na internetu naći prepričanu verziju i za pola sata znaće dovoljno da dobiju bar prelaznu ocenu.
– Radim kao profesor srpskog jezika već 20 godina. Za svo to vreme jedino što se nije promenilo je da đaci generalno ne vole da čitaju lektiru. Ipak, ranije generacije su zanimale neke druge knjige i ja sam ih uvek podržavala. Deca u tim godinama vole da se bune i jednostavno neće da rade ono što moraju. Mene brine što poslednjih godina njih ništa ne zanima, sve im je dosadno, a vokabular i opšta kultura su ispod svakog proseka. Ukoliko ih brine ocena, teraju roditelje da im prepričavaju dela, a ako im je svejedno onda se zadovolje krajnje šturim objašnjenjima na internetu – priča Ivanka Janković, profesor srpskog jezika i književnosti u gimnaziji.
Istraživanje „Šta čitaju srednjoškolci”, pokazuje da je samo troje ispitanih od 407 gimnazijalaca pročitalo sve knjige koje se nalaze na spisku obavezne lektire. Još su porazniji podaci koji govore da 14 odsto učenika prvog razreda gimnazije nikada nisu pročitali nijednu knjigu, a njih 59 uspelo je da u toku školske godine pročita – samo jednu. Od knjiga su, kažu srednjoškolci, privlačnije serije, filmovi, video-igrice, internet, ispijanje kafe sa drugaricama, pa čak i obično „blejanje“ sa društvom.
– Ne volim da čitam kad nešto moram. Pri tom je jako dosadno, ništa ne razumem, a još gore je što naredna tri časa pričamo o tome šta je „pisac hteo da kaže”. Recimo „Anu Karenjinu” sam čitala. Knjiga jeste preobimna, ali ima zanimljivih delova. „Proces” sam počela, a „Dundo Maroje” sam pogledala samo prvu stranu i ostavila. Da bih shvatila o čemu piše treba mi rečnik. Iskreno, nemam vremena da učim, izlazim, odmaram se i još da čitam. Kad nemam šta drugo, uzmem neku knjigu, ali to je uglavnom nešto što će da me nasmeje kao recimo „Kupoholičarka”, „Četiri plavuše” ili „Đavo nosi Pradu”. Volim da čitam knjige o numerologiji i astrologiji, to me baš zanima – objašnjava Danijela Mirković, učenica trećeg razreda Prve ekonomske škole u Beogradu.
Kao posledica ovakvog stava mladih, nije retkost, kažu profesori, da đaci kažu da je Dobrica Ćosić napisao „Tihi Don”, da za Janka Veselinovića kažu da je bio hajduk, a „Koštana” ih nervira jer je pisana na vranjanskom jeziku. Umesto Šekspira pisac broj jedan za današnju generaciju tinejdžera je Paulo Koeljo, a omiljene knjige su „Hari Poter”, „Gospodar prstenova”, „Sponzoruše” i „Alhemičar”. Kada kupuju dela domaćih autora, uglavnom biraju Anabelu Basalo, Isidoru Bjelicu, Mirjanu Bobić-Mojsilović, a Ivu Andrića, Lazu Lazarevića ili Branka Ćopića kupuju kao poklon starijim rođacima.

Kako srednjoškolci na internetu prepričavaju lektiru

1. Čiča Gorio

Ćale penzos ima dve ćerke koje ga ne poštuju ni dva odsto jer misle da je „ljakse“. On sve što ima šteka i daje njima, a njima nikad dosta. Na kraju, kad nije imao odakle da im nabavi pare, on „pukne i rikne”.

2. Seobe

Radi se o Srbima vojnim gastarbajterima koji traže autonomiju k’o Čanak, međutim Švabe baš briga za njih, već ih samo iskorišćavaju za sitne pare na crno. Ovima se sve smuči i zapale za Rusiju. Tu se međusobno pozbunjuju na „šud aj stej or šud aj gou” foru. Neki odu, neki ostanu, a Rusi ih, kao i Švabe, ispale za „šljaku i papire”.

3. Prokleta avlija

Turski zatvor, kao u „Ponoćnom ekspresu”. Upravnik zatvora je zešće težak lik koji im svima zagorčava život. Dva tipa, od kojih jedan „djankoza”, a drugi pop, tupe politiku celu knjigu oko nekog Pekmez-sultana (ili džem, marmelada ili tako nekako) i posmatraju prolaznost života sa bočne strane. Knjiga je kratka, tako da nije baš najpodesnija za potpalu, ali bi bila idealna kao podupirač za
frižider ili šporet.

4. Proces

Tipa uhvate drotovi bez razloga i maltretiraju ga kroz celu knjigu i na kraju ga zeznu do koske.

5. Nečista krv

Tipa ožene starijom ribom. On provali da je njegov ćale ziguje, što ga ubaci u bedak. Cela knjiga je seks, samo tako.

6. Romeo i Julija

Romeo i Julija su Žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zeznuti i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis, ali su u različitim ekipama (kao Verona i Kjevo). Strah im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i jedno drugom pričaju kako se vole. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.

OVO MORATE DA PROČITATE: Neverovatan pismeni zadatak jednog gimnazijalca

7. Zločin i kazna

Neki student je stalno bez filera jer mora da plaća stan, pošto je ostao bez mesta u Studenjaku. Jednom prilikom je bio u bedaku, pa je uleteo kod neke babe, pune k’o brod na gajbu i overio je. Posle je uleteo u frku sa samim sobom jer se plašio da će murija da ga provali. U stvari on i nije bio neki krimos već kukavica, pa se na kraju sam prijavio muriji.

8. Ilijada

Ta Ilijada traje k’o gladna godina. Vođa jedne ekipe mazne ribu od vođe druge ekipe. Onda ovaj prvi, da ne ispadne kukavica, sakupi ortake i opkoli ih k’o Babo Sarajevo. Ali ovi prvi ga nadrljaju, onako žestoko, jer su ovi drugi bili do jaja spremni. Onda jedan tip smisli kul foru da pređe ove druge. Šatro, kao baš ih briga za ribu, važan im je biznis koji može da propadne zbog nastale frke. Da pokažu da su iskulirali, oni odu i ostave šleper cigara drugoj ekipi u kojem su sakrili deo ekipe. Ovi prvi su mislili da su ih zeznuli, pa su počeli da slave. Kad su se ponapijali i udrogirali, ovi drugi su izleteli iz šlepera i poubijali ih.

9. Rat i mir

Pre 200 godina Francuzi krenu na Ruse i dođu do Moskve (kao u „Pancer generalu”). Onda je došla zima i Francuzi se posmrzavaju i tako besni napadnu Ruse. Knjiga ima soma strana, tu ima i neke ribe, žurke, žvaću nešto, njesra sve vreme.

10. Ana Karenjina

Ana Karenjina je neka žešće dobra riba, ali udata za matorca duplo starijeg od sebe. Pošto je on bio mnogo mator, ona se smorila, pa na nekoj žurci upozna mladog, zgodnog frajera i počnu da se viđaju. Međutim, ona upadne u trip sama sa sobom da to nije u redu, iako su svi nemoralni ona ipak pada u bedak i rokne se. Ovaj njen švaler crk’o od muke i ode na front, pa i on pogine. Za to vreme neki tamo mamlaz muva neku ribu, ali tip je smotan, pa na soma strana žvaće nešto i na kraju knjige je zaprosi.

blic.rs