Malo ljudi veruje da je iskreno prijateljstvo između muškarca i žene moguće. Čovek je napisao pismo ljubavnici, iz kojeg vam donosimo prijateljstvu koje je preraslo u ljubav. Onu koja je uništila njihove porodice.
” Ovo pismo sam oduvek želeo da napišem.
Od prvog trenutka kada smo se upoznali, bili smo jako bliski. Jedno drugom smo bili srodne duše i prijatelji. Uvek smo bili tu jedno za drugo, slušali jedno drugo, pričali o svemu. Između nas je postojala duboka veza koja je prevazilazila prijateljstvo. Ti znaš sve o meni. Moju prošlost, moje nade, moje strahove. I ja znam sve o tebi. Ljudi su nam govorili da bismo bili idealan par. I bili smo.
Oboje samo se venčali u isto vreme. Bili smo jedno kod drugog na venčanju. Ali naši brakovi nisu bili savršeni. Nijedno od nas nije bilo srećno u braku, a zašto je to tako oboje smo znali. Poveravali smo jedno drugom sve, baš sve probleme. Mnogo sam ti puta plakao na ramenu, a ti si me slušala. To nas je još više zbližilo.
I ranije smo bili neverni u braku. I ja i ti. Znali smo da ćemo time uništiti naše porodice, ali nismo mogli da se zaustavimo.
Naše prijateljstvo je vremenom raslo. Postajalo sve jače. Viđali smo se sve češće, odlazili na večere ili piće sami. I krišom. Uzajmno poštovanje i poverenje prerastalo je u ljubav, ali dogovorili smo se da jedno drugom nećemo uništiti brak. Ali, kolikogod da smo se opirali tome, bilo je jače od nas.
Sada kad pogledam unazad, znam da su oba naša braka bila na samom kraju. Bilo je smo pitanje vremena kada će naši supružnici shvatiti šta se dešava.
Iako smo bili oprezni, jedan komentar upućen mojoj ženi bio je početak katastrofe. Način na koji me je pozvala posle toga… Nisam mogao da sakrijem. Oboje smo pričali sa mojom ženom i sve smo priznali. Ne znam kako sam uspeo da je ubedim da ne kaže ništa tvom mužu.
Podnela je zahtev za razvod braka zbog naše afere, ali i svih mojih drugih prevara koje sam joj priznao kada smo se suočili. Ti si sigurna u svom braku. Tvoj muž ništa ne zna, a ti mu ništa nećeš ni reći. Odlučila si da spasiš svoj brak, zbog svoje dece, i to je u redu. I sam vidim da si se promenila, ali podržavam to. Trebalo je i ja da uradim to dok sam još imao šansu, ali sada je kasno…
Zaista ti želim da budeš srećna. Ti si jedna divna osoba. Čuvaj svoju porodicu. Želim ti da iskoristiš drugu priliku koju je tvoj brak dobio.
Verovatno misliš da sam ljut, što je moj brak propao, a ti si još uvek sa svojim mužem, što sam ja taj koji mora svojoj deci da objasni zašto se mama i tata razvode, dok ti uživaš sa svojom decom, ali nije tako. Da, ljut sam, ali ne na tebe. Ljut sam an to kako smo uništili poverenje koje je postojalo između nas i naš divan odnos. Znali smo u šta se upuštamo i nemamo koga da krivimo za to.
Razočaran sam što sam na kraju ostao sam da pronađem novi put kroz život. Ali nastaviću dalje. Biću i dalje tu za svoju decu. Biću tu i za svoju, sada već bivšu, ženu. I trudiću se da joj budem prijatelj. Dugujem joj to.
Biću i tvoj prijatelj. Iako smo jedno drugo mnogo povredili, iako je moja porodica uništena, ako ti treba rame za plakanje biću tu. Ako ti treba neko da te saluša, ja sam tu. Ako ti treba neko da te posavetuje, ja sam tu. Ali kao prijatelj. Samo prijatelj. Ali, zauvek će ostati pitanje šta je moglo da se desi da je naša veza potrajala.
Možda će jednog dana nešto da se desi. Možda neće. Kako god da bude, ja ću uvek biti na tvojoj strani. Bila si moj prijatelj i sada si i uvek ćeš biti”.
Milica Bajić / zena.blic.rs
