Jedan je veliki heroj, drugi veliki tragičar. Obojicu veže to što su junaci iz srpske narodne poezije i što su, svaki na svoj način, izgubili ženu koju su voleli, a Besno Pile ih je iz srednjeg veka teleportovalo u sadašnjicu
Svi smo u školi čitali pesmu o Banović Strahinji, kom je opaki Turčin oteo Anđeliju ljubu i odveo je na Kosovo. Kad je Strahinja otišao da je izbavi, u žaru borbe sve sa Vlah Alijom žena ga je napala jer je htela Turčinu da pomogne. Strahinja je tu svinjariju iskulirao i poveo je sa sobom, a kad su stari Jug Bogdan i mnogobrojna braća čuli šta je Anđelija uradila, hteli su da joj presude po kratkom postupku ali muž nije dao i otišli su kući. A šta je dalje bilo, kako je jedan patrijarhalni srednjovekovni Srbin iskulirao to bračno neverstvo i da li je ikad Anđi nabio na nos? S druge strane imamo ”Zidanje Skadra”, sagu o braći Mrnjavčevićima koji godinama pokušavaju da izgrade grad na reci Bojani al’ im vila mrsi konce i ruši sagrađeno. Onda braća dobijaju dojavu da će vila da iskulira ali samo ako jedan od njih žrtvuje ženu pod određenim uslovima. Starija braća su se istorokala ženama i zaštitili ih na vreme dok je najmlađi Gojko ispao naiva pa su njegovu mladu ženu uzidali u temelje kule. Jadnica je tražila da joj ostave bar otvore za dojke da može da doji jednomesečnog sina. Da li je Gojko oprostio takvu izdaju braći?
Endži u PMS-u, Gojko u daunu
Mobilni vibrira, vidi da je Gojko inače se ne bi ni javio, svi ga cimaju otkad se Anđelija vratila kući.
-E, Strale, brate, jesi u frci, imaš čuku vremena, baš sam nešto u daunu, al’ ne bih da ti dolazim na gajbu već da me pokupiš pa idemo na piće?
-Gole, i meni odgovara da se sklonim iz kuće, Endži frkće, valjda je drma PMS. A gde ti je Jova, ko ga čuva?
-U vrtiću pa će keva da ga pokupi, bolje da bude sa njom nego sa mnom kad sam sav nikakav.
Strahinja uzima ključeve svog Audija A6, Anđelija ga ne konstatuje jer blene u tursku seriju. Kreće put Miljakovca da pokupi Gojka i usput razmišlja o njegovoj zloj sudbini. Em je Gojkovoj porodici prop’o investitorski biznis, em mu žena nastradala kad je lik, na čijem su placu nelegalno zidali, preko noći minirao zemljište a Gojkovica, kako su je svi zvali, zadesila se tu sledećeg dana. Mogle su tako da završe i Vukašinova i Uglješina žena, ali ova 2 dripca imala dojavu da je plac miniran i rekli im da mu ne prilaze. Gojko je tad baš prs’o, odselio se iz porodične vile sa Dedinja sa malim sinom pa žive u garsonjeri, a izdržava se od prodaje slika. Najčešći kupac mu je Strahinja, ne što toliko voli umetnost već da pomogne ortaku. Ostatak Gojkove porodice izbacili iz vile pa su sad podstanari u Mirijevu. Oho, evo ga Gojko!
Muško jadanje na kvadrat
-‘De si, brat moj, gde ćemo, može Silikonska dolina?
-Joj, samo tamo nemoj, svaki put kad odem viču za mnom: ”Strale, je l’ te zvao Mali, znaš li koliko treba da se iskeširaš da se srede fasade u celoj ulici?”.
Gojko ćuti, mada zna o čemu se radi. Kad je Anđa zapalila sa Alijom, Strahinja je jedne noći išao duž cele dorćolske ulice i ispisivao grafite ANĐELIJA, VRATI SE, SVE TI JE OPROŠTENO, TVOJ STRAHINJA sve do zore. A sad, dok ga gleda, ne deluje mu mnogo srećnije. Stižu u Rakovicu, dočekuje ih ocvala konobarica bujnog poprsja, odvodi ih za sto, sedaju i naručuju duplu krušku.
-Gole, aj iskuliraj, gledaš je ko da nikad u životu žensko video nisi. Kapiram da ti fali seks ali može tetka da ti bude!
-Brate, nije to, nego kad sam video setio sam se Gojkovicinih grudi, e kako je ona bila izvajana… Joj, Bože, što nisam poginuo umesto nje… Ali pošto ne mogu da je vratim, pričaj šta ima sa Endži.
-A šta da ti kažem, vratio sam je iz Prištine, da mi nije bilo ortaka iz osnovne što rade u kosovskoj policiji nikad je bih naš’o, oni su mi mnogo pomogli oko svega, jer oni čarapani od mojih šuraka nisu hteli ni dupetom da mrdnu. Ej, zovem joj roditelje u Kruševcu, objasnim o čemu se radi, Bogdan u fazonu ”Da si bio bolji prema njoj možda ne bi pobegla”. Jedva sam je izvukao odande, to se koprca, to me grebe po licu i šutira, hoće da ostane sa njim, preti da će bombom da se raznese… Ukapirala je tek kad je ovaj rek’o da je kurva i da čim je ostavila mene posle toliko godina, ostavila bi kad-tad i njega. Krenemo mi nekako, u kolima rida ko da sam joj svu familiju ubio, meni bilo lakše do Kruševca da je vozim nego da mi ronza do Beograda. Međutim, Bogdan podivlja kad je čuo šta je bilo, zvao sinove, ovi odma’ hoće da je vode u neki manastir kod Kuršumlije da bude iskušenica, a ona me gleda i trepće ko da joj život od mene zavisi. I šta ću, pali kola, pravac BG. Dovedem je kući, kažem: ”Ženo božja, znaš li kakav si mi pakao od života napravila, nisam znao da li si mrtva ili živa, biznis mi stao, a na komentare da sam rogonja i da više voliš obrezane se nisam ni obazirao. Sve sam ti bre dao, izvukao iz onog Kruševca, nije bio problem ni kad si htela da zadržiš devojačko Jugović jer ste, jelte, poznata familija, otvorio kozmetički salon, onda i butik, nisi htela odmah decu, uzeli smo Karamana da ga šetaš kad ti je dosadno, i ?”. A ona spustila glavu i plače.
Alija nahvatao Endži na Fejsu
– Strale, ne bih da ti stajem na muku ali kako su se oni uopšte našli?
-Nahvatao je na Fejsbuku,video da drži butik, prosuo joj priču da je trgovac iz Istanbula, da često dolazi za Beograd poslom. Popili kafu par puta, onda nastavili ”druženje” u Kraun Plazi, on joj rekao da će da je vozi kući, strpao u kola i op, pravac Priština. Ma kakav Turčin bre, šiptar iz Gnjilana, dajem vračarski dupleks i levo mudo da je hteo da je uvalja u belo roblje. Nego, ajmo još po jednu šljivku, valjda neće usput da me uhvati murija da duvam, pa da mi kažeš šta je s tobom.
-Sve sam imao i sve izgubio, ajd što živim ko poslednji klošar, zaradiću pare da preživimo Jovan i ja al’ što ostadoh bez onakve žene… Svašta mi je padalo na pamet, da presudim braći i snajama, da sam sebe dignem u vazduh tamo gde je ona skončala… Znaš li da mi svake noći dolazi u san i šapuće: ”Nemoj da se svetiš, vratiće im se, ne brini”. A sve je to zamutila Uglješina zmijurina, tog dana me zvala Gojkovica, a ja ko za vraga bio nedostupan, pa zvala Uglješu da vidi zna li gde sam, ova kučka se javila na njegov telefon i rekla da sam na gradilištu… Majka me zove svaki dan, plače, kaže neće da umre dok joj se deca ne izmire ali jok, ja sam Vukašina i Uglješu izbrisao iz života. Kevi sam rek’o da Jovu može da viđa kad god hoće ali da dođe kod nas inače šanse nema da ga u Mirijevo vodi. Pomogne mi tu i tamo, a i trudim se da budem sa njim kad god mogu. Nego, hteo sam da te pitam, imaš možda 300 evra do kraja meseca, treba mi da mu kupim jesenje cipele, novu jaknu i psihoterapeutu dam što sam mu ost’o dužan? I da l’ bi hteo da krenemo jer ne volim kad sam dugo odvojen od njega?
Kreću ka kolima, a Strahinja kroz smeh priča da je Anđa išla da volontira kod Autobuske stanice kad je bio Bajram, jer je htela da pomogne migrantima. ” Mo’š misliti, da pomogne, nego iz Bajrakli džamije prazničnu trpezu spustili na stanicu, a njoj se prijele baklave, takve što je jela u Prištini ne prave u poslastičarama u kojima bleji sa drugaricama. Dobro pa nije počela na maslu ručak da sprema, mada ruku na srce, od nje nikad neće kuvarica ispasti”. Sedaju, Strahinja daje pare Gojku, pali motor, uključuje radio a tamo se čuje ”Crna ženo, prokleta bila, šta učini od mene”. Obojica istovremeno uzdahnuše iz dubine duše.
Maja Čanović
