Njegova predstava „Oli mi ga dat“, koju je radio po delu Matije Bećkovića i koju potpisuje i kao reditelj, premijerno je izvedena 29. februara, ova duodrama (P. Božović i Nebojša Ljubišić) već je ponela epitet teatarske poslastice – piše blic.rs.
Šta vas je motivisalo da se poduhvatite Bećkovićevog dela?
– Matijine reči, čudesna forma… Zamirisalo mi je i na Beketa, koga sam radio u Ateljeu. To je ta srž, samo što je Bećković virtuoz skeniranja našeg mentaliteta i samim tim je bliži domaćem gledaocu. A naslov je…
Intrigantan?
– Mene zanima reakcija publike, da l’ dolazi zbog naslova. Jer naša sadašnja publika je, nažalost, dobrim delom vaspitavana ne na Beketu, Ibzenu, Čehovu… nego je to večernja škola naših bezbrojnih rijaliti šoua. I to se oseća. Kad god se jezički asocira nešto lascivno, krene reakcija, krene smeh… Međutim, zamre ubrzo jer to je komad koji govori o nama, o našoj ekonomiji ničega.
Vi ste uveli likove koji kod pisca ne postoje, Nemanju i Imanju?
– Raspravljaju se dvojica, Onaj koji traži i Onaj koji ne da. Nemanja, siroma, traži, a Imanja ga uči da je bolje da se nauči da nema. Jer nemanje je naše blagostanje, kao što nam i jeste postalo, što se vidi kud god da se okreneš. Jedni se ugušiše u nemanju sredstava za život, drugi u nemanju pameti, treći u nemanju duše. I tako uči Imanja Nemanju da ne treba da ima zahteve, da ovi što ništa ne rade moraju biti bogati…
