Kao i u slučaju crnih mačaka i merdevina ili kada vam neko drugi prvi otvori novine, a nosite bušne čarape ili “macate” jaja na oko sa tanjira, nemoguće je utvrditi poreklo nastanka legende o Petku 13. “Upućeniji” u “materiju” će vam umesto racionalnog objašnjenja, samo ponuditi ono čuveno “Valja se”. Postoji nekoliko teorija. Prema prvoj, u pitanju je sinteza dve starije teorije koje kažu – 13 je nesrećan broj, a petak je nesrećan dan.
Ovaj broj dolazi posle 12, koji se u mnogim učenjima i mitologijama tretira kao potpun, savršen – te tako imamo 12 sati , 12 meseci, 12 zodijačkih znakova (drevni Haldejci – izumitelji vremena, geometrije i astrologije su nam do današnjih dana u amanet ostavili heksadni sistem), 12 plemena Izraela, 12 Isusovih apostola, 12 Muhamedovih naslednika u šiitskom islamu, 12 antičkih bogova s Olimpa, u tucetu je 12 jaja, a Herakle je rešio 12 zadataka… Zanimljivo je da je broj 13 u nekim drevnim kulturama smatran za ženski simbol jer predstavlja broj lunarnih/menstrualnih ciklusa u godini (13 * 28 = 364), te se to tumačilo kao trijumf solarnog kalendara (koji ima dan/dva više) nad lunarnim, na koji je bačena anatema.
Ako spremate večeru gledajte da ne bude 13 ljudi za stolom, pošto hrišćani veruju da su posledice Poslednje večere proizašle iz toga što je izdajnik, Juda Iskariotski, bio upravo 13. gost. Neki francuski restorani angažuju profesionalnog 14. gosta, a Mark Tven je, pošto je jednom prilikom bio pozvan na večeru kao 13. gost i na nagovor prijatelja odbio da ide, u svom stilu prokomentarisao: “Ionako je bilo hrane samo za dvanaestoro.”
Na brojnim aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama širom sveta nema terminala i perona 13. Slično je i sa velelepnim hotelima koji nemaju 13. spratove. Kad smo već kod turizma, u Čoserovim Kenterberijskim pričama iz XIV veka piše da je “petak loš dan za putovanja započinjanje novih poslova”. Za hrišćane je Veliki petak dan najveće tuge, jer se dva dana pred Uskrs obeležava Isusovo raspeće.
