Karakter persijskih mačaka i odnos prema deci
Kao što smo već pomenuli, persijaneri su nežni, mazni, mirnog karaktera i naklonjeni onim ljudima koji sa njima postupaju nežno. Najviše uživaju u mirnom, stabilnom okruženju, leškareći kraj tople peći, ili ušuškani na mekanom kauču.
Mogu biti veoma nežni prema deci ukoliko ih ona preterano ne gnjave. Ne trpe da ih neko razvlači po kući, čupa za krzno i rep i uopšte pokušava agresivnu igru. Sve dok su deca zadovoljna time da mačku jednostavno maze, i ona će premanjima biti fina. Zbog toga je neophodno da roditelji uvek budu prisutni dok se maleno dete igra sa mačkom. Deca umeju da budu veoma zločesta prema životinjama, nesvesna svojih postupaka.
Ako naučite dete da sa persijskom mačkom postupa nežno i sa poštovanjem koje njena ličnost zaslužuje, ona mu može postati zaista fantastičan drugar u igri.
Dakle, nisu idealni ljubimci za decu i ne slažu se baš najbolje sa psima, ali uz vaš trud harmonija može biti uspostavljena.
Persijske mačke obožavaju komunikaciju pogledima i njihov govor tela i lica je veoma rečit. Takođe, vole da svoje ukućane pozdravljaju umilnim mnjaukom. Ne pate preterano kad ostaju same kod kuće, ali kao i svako živo biće, više vole vaše društvo.
Kada odlazite na putovanja, bolje je da nađete nekoga od poverenja ko vam može pričuvati mačku u vašoj kući, nego da je izlažete stresu noseći je sa sobom, ili je ostavljajući kod nekoga. Svaka promena okruženja za persijsku mačku predstavlja veliki stres, jer će pomisliti da je ostavljate zauvek. Pored toga, mace su veoma teritorijalna stvorenja i u tuđem stanu ili kući osećaće se ugroženo.
Veoma je važno i da vašoj maci obezbedite mnoštvo raznovrsnih sadržaja za igru, odgovarajuće mesto za vršenje nužde, posip koji ćete redovno menjati i grebalicu.
Zdravlje persijskih mačaka i životni vek
Kao i ljudi, i mačke genetski nasleđuju izvesne zdravstvene probleme i slabosti. Svaki odgajivač koji vam kaže da u njegovom leglu ne postoje zdravstveni problemi, ili laže, ili uopšte nema potrebna znanja za odgajivača.
Bolesti kojima su persijske mačke podložne:
- Policistično oboljenje bubrega – polycystic kidney disease (PKD) koje može dovesti do otkazivanja rada bubrega. Pogađa jedan ili oba bubrega. Prvi znakovi bolesti obično se javljaju između 7. i 10. godine života, a kod nekih izuzetaka i mnogo ranije. Zbog toga je važno utvrditi da roditelji legla nemaju bubrežne ciste, što se lako može utvrditi i ultrazvukom. Oboljenje je nasledno.
- Progresivna atrofija retine – progressive retinal atrophy (PRA) je još jedno nasledno oboljenje koje pogađa veliki broj persijanera. To uzrokuje probleme sa vidom koji mogu nastati veoma rano – čak i u prvih 8 nedelja života i veoma rapidno napredovati. Zbog toga persijske mačke već sa 15 nedelja mogu biti potpuno slepe. Trenutno se sprovode istraživanja kojima bi se izdvojio gen odgovoran za nasledno slepilo, koje je među persijskim mačkama rasprostranjenije nego što se verovalo.
- Hipertrofična kardiomiopatija – hypertrophic cardiomyopathy (HCM)
- kamen u bubregu
- cistitis
- problemi sa jetrom
Zdrava persijska mačka je vesela, mazna, razigrana, nema nikakvih problema sa disanjem i preteranim izlučivanjem suza. Međutim, i najzdravija persijska mačka veoma je osetljiva na toplotu. Naročito su podložne toplotnom udaru izložbene rase pljosnatog nosa. Imajte to na umu pre nego što odlučite da svoju mačku stavite u kargo prilikom avionskog leta, jer može uginuti od srčanog ili toplotnog udara. Ovakvi slučajevi uopšte nisu retki.
Još jedan veoma zastupljen zdravstveni problem među svim kućnim ljubimcima, pa i persijskim mačkama je preterano gojenje. Najbolje je da se posavetujete sa svojim veterinarom koja telesna težina je idealna za vašu macu, informišite se o kalorijskoj, proteinskoj, vitaminskoj vrednosti hrane koju kupujete, broju obroka i količini hrane koju mačka treba da unosi na dnevnom nivou.
Vaše staranje i briga o maci može značajno uticati na kvalitet njenog života, životni vek i otpornost na bolesti.
Životni vek persijskih mačaka u kućnim uslovima je oko 15 godina.
