Persijska mačka ili persijaner važi za pravu princezu/princa među macama zbog svog glamuroznog izgleda, preslatkog lica i paperjastog krzna u koje možete uroniti kao u oblak slatkoće…
Miran karakter persijanera u kombinaciji sa neodoljivim fizičkim karakteristikama ovu rasu mačaka čini jednom od najpopularnijih. Ipak, persijske mačke zahtevaju dosta pažnje i truda, upravo zbog svog fantastičnog krzna i nežnog zdravlja.
Opšte karakteristike persijskih mačaka
Persijaneri su svoju prvu popularnost stekli u Viktorijanskoj eri, mada postoje još daleko pre toga. O poreklu i ranoj istoriji ove rase se malo zna.
Postoji dva tipa persijskih mačaka: izložbeni persijaner i tradicionalni. Izložbeni persijaner ima pljostatije lice, kraće uši, krupne okrugle oči, široko i kratko telo, veoma gusto krzno i raskošan rep. Obična, tj. tradicionalna persijska mačka nema te ekstremne karakteristike lica svoje izložbene sestrice, njen nos je normalne dužine (nije spljošten), ali je takođe krasi raskošno krzno.
Oba tipa dolaze u mnogim bojama, nijansama i šarama i imaju blag i druželjubiv karakter.
Persijske mačke umeju da budu veoma privržene ljudima, ali uvek imaju neke omiljene, prema kojima su nežnije nego prema drugima. I zaista, persijaner, poput suncokreta koji se okreće za Suncem, često prati nežnim pogledom svog omiljenog člana porodice.
Persijaneri su i veoma komunikativni – sa svojim ljudima oni razgovaraju pogledima, ali i nežnim, mekim mnjaukanjem. Umeju da budu velike pričalice. Njihova prijatna, mirna i nežna narav čini da vreme provedeno sa persijskom mačkom bude pravo uživanje i uopšte nije teško vaspitati ih. Radoznale su, poslušne, obožavaju da se maze i igraju. Jedina mana im je lenjost – zbog koje su naročito pogodne kao ljubimci za stan. Persijske mačke nisu neki skakači i penjači, već više vole da poziraju u svojoj omiljenoj fotelji, ili se igraju sa omiljenom igračkom udobno zavaljene na kauču.
Naročito su pogodne za osobe koje vode miran i staložen način života, jer persijaneri preferiraju predvidljivo i tiho okruženje. I sami su takvi – mirni, predvidljivi, nežni i ne vole iznenađenja.
Ipak, gajiti persijsku mačku, znači imati i veliku obavezu, pošto njihovo bujno krzno zahteva svakodnevno češljanje i timarenje, kako ne bi došlo do razvoja problema sa kožom i krznom, a samim tim i celokupnim zdravstvenim stanjem – kako psihičkim, tako i fizičkim.
Kratko o istoriji persijskih mačaka
Persijske mačke nose naziv po Persiji – jer se nekad smatralo da odatle vode poreklo.
Svoju popularnost stekle su u Viktorijansko doba – u Viktorijanskoj Britaniji je vladala prava pomama za ovim dugodlakim i maznim ljubimcima i upravo tamo i tada persijske mačke se prvi put pojavljuju na izložbama.
Međutim, u to vreme, persijske mačke su izgledale drugačije nego danas. Bile su bliže tradicionalnom tipu, nego današnjem izložbenom tipu. Odgajivači persijskih mačaka su namerno izdvajali primerke sa izraženijim crtama lica, i kontrolisanim parenjem su vremenom postigli taj karakterističan spljošten izgled kakav izložbene persijske mačke danas imaju.
