U današnje vreme sve je više poznanstava, a sve manje prijateljstava. Imamo sve moguće i nemoguće lekove, ali sve manje zdravlja. Razbili smo atom, ali ne i naše predrasude!
Svako vreme nosi sudar nekih starih i nekih novih stvari. U tim previranjima dolazi do brojnih paradoksalnih situacija.
Koji su to paradoksi našeg vremena?
Imamo sve šire puteve, a sve manje automobile;
više komunikacija, a sve ređe se čujemo;
trošimo više, a imamo sve manje;
kupujemo više, a uživamo sve manje;
Imamo sve veće kuće, a sve manje porodica;
sve više udobnosti, a sve manje vremena;
sve više lekova, a sve manje zdravlja;
sve više poznanika, a sve manje prijatelja.
Imamo više diploma, a manje mudrosti;
više znanja, a manje rasuđivanja;
više stručnjaka, a još više problema;
Previše pričamo, a premalo slušamo;
premalo volimo, a previše mrzimo.
Naučili smo da preživljavamo, ali ne i da živimo.
Dodajemo godine životu, ali ne i život godinama.
Putujemo na Mesec, a novog komšiju ne poznajemo.
Zagospodarili smo spoljašnjim prostorom, a sluge smo sopstvenih poroka.
Brinemo se za čist vazduh, a zagađujemo dušu.
Razbili smo atom, ali ne i naše predrasude.
Pišemo više, ali učimo manje.
Planiramo više, ali postižemo manje.
Naučili smo da žurimo, ali ne i da čekamo.
Imamo veću zaradu, ali i niži moral.
Borimo se za mir, a proizvodimo masu oruzja;
borimo se prava životinja, a ubijamo nerođenu decu.
Ne volimo politiku, a stranaka je sve više.
Ne volimo školu, a želimo da budemo obrazovani.
Imamo velike automobile, a vozimo se sami;
Brzo se hranimo, ali sporo varimo;
Ovo je vreme velikih poznatih ljudi, a malih karaktera;
brzih promena, a sporih navikavanja.
Ovo je vreme mira u svijetu, a rata u kući.
Vreme puno dokolice, a malo uživanja.
Vreme raznovrsne hrane, a loše ishrane.
Vreme u kome je manje vere, a više neuroza.
Sve pršti od ljubavi, a razvoda nikad više.
Svi se žene svojom voljom, a nevoljenih nikad više.
Sve je više luksuznijih kuća, a siromašnih odnosa.
Komunikacija je sve više, a rodbinu upoznajemo na svadbama i sahranama.
Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo, nego momentima koji nam oduzmu dah. Zato:
Pazi na svoje misli – one postaju reči.
Pazi na svoje reči – one postaju dela.
Pazi na svoja dela – ona postaju navika.
Pazi na svoje navike – one postaju karakter.
Pazi na svoj karakter – on postaje tvoja sudbina.
savjetnikuspjeha.com
