Za put do sreće postoji pet recepata koje stalno i strpljivo treba primenjivati, ističe italijanski psihijatar dr Elizabet Lombardo
Da li je sreća urođena ili je veština koja se uči, stalna je nedoumica istraživača koji se ovim fenomenom bave. Da, biti srećan može da se nauči, čak i ako osoba od rođenja nije optimista. Za put do sreće postoji pet recepata koje stalno i strpljivo treba primenjivati, ističe italijanski psihijatar dr Elizabet Lombardo.
Prvo se počinje vođenjem dnevnika zahvalnosti, koji sadrži najvažnije stvari koje određenu osobu usrećuju. Podsećanje na sadržaj ovakvog dnevnika u potištenom stanju ili stanju teskobe čini da se raspoloženje podigne.
Drugi i treći recept propisuju opuštanje i vežbanje, gde je bavljenje sportom jednako delotvorno na depresiju kao da se unose antidepresivi. Jedino je problem kako depresivne ljude naterati da vežbaju, s obzirom na to da oni imaju najmanje volje i snage.
Četvrti recept se sastoji u tome da srećniji pomažu manje srećnim osobama. Na ovaj način tuđe nevolje pomažu da se makar malo srećnija osoba lakše priseti pozitivnih stvari iz sopstvenog života. Na kraju, treba održavati što više kontakata sa poznatim i dragim osobama, jer se tako najlakše izlazi iz začaranog kruga potištenosti i depresije.
Ove preporuke dr Lombardo daje na osnovu tvrdnje da je 50 odsto sreće urođeno, dok 10 procenata zavisi od spoljašnjih okolnosti u kojima se određena osoba nalazi. Preostalih, čak
