Nekada davno, kada je preživljavanje zime za Indijance bilo veoma teško, opstajali su zahvaljujući ovoj neverovatnoj biljci. Kada sve zalihe hrane presuše, a zima se oduži, žene pođu da traže čičoku po šumi.
Čičoka ima brojna lekovita svojstva. Poznata je i kao hrana i lek za dijabetičare, pošto u sebi ne sadrži skrob i šećere i ne podstiče izlučivanje insulina. Umesto toga ima inulin – supstancu koja reguliše šećer u krvi, snižava holesterol, čuva krvne sudove, reguliše probavu i još mnogo toga, ali ume i da izazove gasove, naročito ako se krtole ubiraju u jesen, kada je već moguće vaditi ih iz zemlje i jesti.
Često ovu biljku mešaju sa artičokom (čak je i nazivaju Jerusalimska artičoka), ali ona je ipak bliža porodici suncokreta.
Čičoka se može jesti sirova, ali i pripremati identično kao krompir. Odlična je i pržena i kuvana i pečena. Za razliku od krompira ima slatkast, korenast ukus.
Ukoliko vam njeno blagotvnorno dejstvo na zdravlje već samo po sebi nije dovoljan razlog za gajenje, postoji još jedan, i to veoma dobar – biljka čičoke je jednostavno prelepa.
Čičoka može da izraste i do 4 metra u visinu ako se posadi u bašti. U saksiji će biti znatno manja, ali i dekorativnija – to joj neće smetati da izbaci predivne krupne žute cvetove. Fantastična je ukoliko na nekom delu terase želite malo hlada. Ona će bukvalno napraviti živi zid prepun žutih cvetova. Idealno vreme za sadnju je čim prođu mrazevi, ali nećete pogrešiti ni ako je posadite već danas.
Kako da posadim čičoku
Kupite je u nekoj od radnji zdrave i organske hrane. Odaberite manje gomolje na kojima ste već uočili klijanje, sa što više okaca. Izriljajte zemlju tako da bude rastresita i posadite je na dubinu od 10cm. Za nedelju – dve već se pojavljuju debeli izdanci.
Čičoka raste brzo i bujno. Širi se ispod zemlje, pa vodite računa gde je sadite, da vam ne bi preuzela celu baštu. Na vreme preduzmite mere za sprečavanje njenog širenja na neželjena mesta, jer ćete imati muke da je iskorenite kada se jednom primi. Koliko god čupali rizome, brali gomolje, uvek neki korenčić ostane u zemlji i na sledeće proleće vas može iznenaditi još bujnijim rodom.
Čičoka uopšte nije zahtevna za gajenje, jer se ponaša kao korovska biljka. Dobro će podneti ako ponekad i zaboravite da je zalijete. Dobro podnosi i siromašno zemljište, ali će najviše plodova davati u plodnom, humusnom tlu. Ukoliko je gajite u saksiji, vodite računa da posuda bude dovoljno velika za razvoj rizoma i gomolja. Posadite po jednu čičoku na jednu veću saksiju ili kofu.
U jesen stabljika počinje da se suši i plod je spreman za branje. Međutim, berite samo onoliko koliko želite da pojedete, pošto najduži rok trajanja ima ako je ostavite bod zemljom. U frižideru može opstati i mesec dana, ali iz zemlje je možete brati cele zime, čak i ako je sve prekriveno snegom.
Možete rezati cvetove kako biste ih držali u vazi, ali onda će prinos biljke biti nešto manji.
Gajenje čičoke je potpuno bezbedno čak i ako držite kućne ljubimce i domaće životinje, pošto nijedan deo ove biljke nije otrovan (za razliku od krompira, kome je jestiva samo krtola i paradajza, čija stabljika i lišće sadrži toksine). U ljudskoj ishrani se koriste samo gomolji, ali se zato stabljike i cvetovi mogu koristiti kao stočna hrana.
U nastavku pogledajte kako da gajite krompir u saksiji:
