Danas nije moguće zamisliti venčanje na kojem matičar ili svešteno lice neće izgovoriti “Možete da poljubite mladu”. Ali, otkud nam taj običaj?
Za novopečene mladence, prvi poljubac predstavlja krunu ceremonije venčanja, a za sve ostale, to je trenutak nakon kojeg svadbeno veselje – sa mnogo ića i pića, pesme i igre – konačno može da počne. Međutim, da li ste se nekad zapitali zašto baš poljubac i to još u usta?
Hrišćani veruju da prvi poljubac nije toliko simbol ljubavi. Uostalom, većina parova se nekad venčavala “na neviđeno”, iz interesa svojih porodica.
Poljubac pre predstavlja signal da je brak “zapečaćen”, da su njime dve duše zauvek spojene, odnosno, da je ostvareno ono iz Knjige postanja “I biće njih dvoje jedno telo”.
Osim toga, poljubac u usta simbolizuje sponu između čistog, čednog i duhovnog i onog telesnog. Zar ima boljeg uvoda u buduće bračne dužnosti?
U nekim zemljama običaj je da se svatovi kucaju i nazdravljaju punim čašama, ili čak da zvone zvončićima, za zdravlje mladenaca, ali ne samo zbog toga.
Veruje se da đavo vreba prvi poljubac mladenaca, s namerom da im ugrozi brak, a jedino će ga ovaj zvonki zvuk oterati i paru omogućiti da započnu srećan zajednički život.
Ipak, običaj ljubljenja datira od ranije:
Prema nekim izvorima, još u Starom Rimu postojala je tradicija da se upravo poljupcem finišira “ugovor” između mlade i mladoženje, ali i da se teraju “zli dusi”, a postoje zapisi da se ovo radilo i u drevnim civilizacijama.
Koliko je taj poljubac važniji čak i od prve bračne noći, dokaz je ova priča.
Prema jednom starom italijanskom zakonu, ukoliko bi neko od mladenaca preminuo pre prvog poljupca, brak je bio nevažeći i porodice preživelog supružnika morale su da vrate sve poklone.
Što se savremenih, građanskih venčanja tiče, poljubac više ne predstavlja nikakav zvaničan simbol, ali čak i najtvrđi ateisti neće propustiti priku da se poljube čim “stanu na ludi kamen”, jer ne postoji radosniji način da se proslavi tako jedan veliki životni korak.
Telegraf.rs
