Geniji su veoma retki, primećuju naučnici i objašnjavaju koje stvari su potrebne da biste bili genijalni.
Da li je zaista jedino inteligencija ono što genija izdvaja od ostalih ljudi na planeti?
To je jedno od pitanja na koje direktor Centra za istraživanje uma na Univerzitetu u Sidneju Alan Snajder odgovara.
On kaže da se taj termin najčešće pogrešno percipira i da ga je veoma teško definisati. Istraživanja su pokazala da su za genijalnost ipak bitniji neki drugi faktori.
“Geniji su veoma retki”, primećuje on i dodaje da za njega nije koeficijent inteligencije to što čini genija, već da su to ljudi koji omogućavaju da se svet vidi u novom svetlu. Genijalci su u glavnom ljudi koji imaju sposobnost da menjaju svet i živote drugih ljudi. To su oni koji razmišljaju izvan zadatih okvira, sagledavaju probleme iz novih, do sad neviđenih uglova i umeju da istraju u tome uprkos svim preprekama.
Naučnici su dugo pokušavali da povežu genijalnost i visok koeficijent inteligencije, ali bez uspeha, uključujući i studiju koja je počela davne 1925. godine.
Prema rečima neuropsihologa sa Univerziteta u Novom Meksiku Rek Junga, genijalnost je izuzetno teško predvideti i ona ne zahteva izuzetno visok nivo inteligencije.
Snajder smatra da osoba mora da bude kreativna i da ima hrabrosti da svoje ideje sprovede u delo bez obzira na otpor na koji nailaze. Taj naučnik se izuzetno interesuje za proučavanje kreativnosti i osobina koje čine nekog “šampionom”.
“U najširem smislu, ono što “šampiona” razlikuje od ostatka ljudi nije želja da budu najbolji ili strah od neuspeha, već osećaju nesvesni otpor i odvratnost prema proseku“, smatra on.
Međutim, naučnici se slažu da ono što je neophodno da bi osoba bila genije su visok nivo kreativnosti i upornosti.
To se može videti na primeru australijskog naučnika Berija Maršala koji je 2005. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu, otkrivši da stomačne ulcere izazivaju bakterije a ne stres, kao što se do tada mislilo.
Maršal i njegov kolega Robin Voren, patolog, verovali su da nastanak čira izazivaju bakterije, ali svoju teoriju nisu mogli da potvrde jer ta veza tokom eksperimenata na laboratorijskim pacovima nije utvrđena, dok su eksperimenti na ljudima bili zabranjeni.
U očajanju, profesor Maršal pomešao je bakterije sa bujonom i ispio tečnost. Nakon par dana, pokazalo se da je njegova pretpostavka bila tačna – Maršal je dobio ulcer i dokazao da bi ovaj zdravstveni problem mogao da se izleči antibioticima.
- 7 znakova da u vama čuči skriveni genije
- ŠTA JE SMISAO ŽIVOTA? Otkrijete ko ste i za šta ste stvoreni
“U nekom krajnjem smislu, kreativnost predstavlja akt pobune. Morate biti spremni na to da se do kraja borite za svoje ideje, čak i kada svi ostali smatraju da niste u pravu”, smatra Snajder.
Ali vrlina koja više od bilo čega karakteriše genije je sposobnost da nikada ne prestanu da razmišljaju o problemu, tvrdi profesor Mekmahon, autor knjige “Divine Fury: A History of Genius”.
U filmu “Teorija svega” ta osobina je vrlo dobro prikazana. Naime, fizičar Stiven Hoking uprkos svojoj bolesti pokušava da se popne uz stepenice svoje kuće, pokazujući kapacitet za uporno traženje rešenja na duže staze.
“Uprkos tome što se ta osobina često smatra tvrdoglavošću ili opsesijom, upravo ona je to što genije razlikuje od intelignetnih ljudi” zaključuje Mekmahon.
Tanjug/Kurir.rs
