Dok pijem prvu jutarnju kafu i završavam treću cigaretu, pogled mi pada na tekst o tome kako će u 2016. godini na snagu stupiti potpuna zabrana pušenja u Srbiji. Smeškam se, palim četvrtu pljugu dok mi u glavi odzvanjaju tatine reči: “Prestaću da pušim kad ja to hoću, a ne kad mi država naloži”.
Spremam se za posao, krećem i usput svraćam na trafiku da kupim pljuge. Mojih 200 dinara, pošteno zarađenih – imam valjda pravo da ih potrošim na šta god hoću. Trafikantkinja mi se smeška i pita me šta ću da radim od sledeće godine.
“Pušiću još više!” dobacujem joj i palim još jednu, dok ne dođe bus. Znate, inat je baš čudna stvar. I to ne samo kod nas! Nedavno pročitah u jednoj knjizi da najveći broj opušaka u Velikoj Britaniji možete da vidite baš ispred klinike za lečenje bolesti pluća. Ni u Srbiji, pogađate, stvari nisu mnogo drugačije…
Da se razumemo, u potpunosti mi je jasno da svakog meseca izdvajam pozamašnu sumu novca za nešto što me lagano ubija. Isto tako mi je u potpunosti jasno da nepušači ne moraju da trpe dim cigareta, te sam od starta podržala ideju da veći kafići moraju da imaju nepušački deo. Sad, nije moj problem što su određeni vlasnici kafića dovoljno glupi da nepušački deo stave na sprat, a pušački dole – pa se nepušači bukvalno guše kao u komori jer, zbog onih poganih zakona fizike, dim ide na gore. Isto tako, nije moj problem što inspekciji ovakav raspored nije bio malo nelogičan.
Ono što, pak, jeste moj problem (ili će barem biti od 2016. godine) jeste činjenica da bukvalno neću moći da odem sa drugaricom na kafu, sa društvom na pivo ili sa mamom na toplu čokoladu, i to ni u jedan jedini kafić u Srbiji. Zašto? Zato što sam pušač. I neophodno je nabijati mi na nos da sam nepoželjna u svakoj mogućoj situaciji jer će to, navodno, da me natera da ostavim cigarete.
Psihijatri otkrili tajnu: Pročitajte ljude za samo 7 sekundi
Neće. To će da me natera da stojim ispred kafića, pušim k’o Turčin dve zaredom, pa se onda vratim u lokal i smaram se do sledeće cigarete. To će mi, takođe, prouzrokovati stres zbog kojeg ću samo imati dodatnu potrebu da zapalim cigaretu, a tu je i onaj fenomen da jednostavno duplo više želite ono što vam je zabranjeno. To će me, takođe, naterati da prestanem sa svakodnevnim posetama obližnjem kafiću, čiji je vlasnik do sada samo od mojih para mogao da iškoluje jedno dete.
