Modna blogerka Zorana Jovanović se trenutno nalazi u Los Anđelesu, a ovo putovanje ju je podsetilo na boravak u gradu anđela od pre nekoliko godina, kada je život izgledao posve drugačije. Zorannah je raznežila sve otvorenim pismom o majci i odrastanju.
Napisala je poduži status o svemu što joj leži na srcu i duši čime je rasplakala brojne svoje pratioce na društvenim mrežama. Komentari koje je dobila ispod ove objave su pune empatije, poput ove – Rasplakala sam se… objasnila si! Ostani jaka, uz tebee smo – koju je napisala jedna njena obožavateljka.
Njena poruka glasi ovako:
Od nekih stvari mozes da bezis ali ne mozes da pobegnes. Najlepsa moguca stvar su uspomene sa ljudima koji vise nisu tu. Bole, naravno da bole ali svi cemo mi jednog dana nestati. Neki pre, neki posle, neki pre vremena, neki su tu i vise nego sto treba. O njoj ne pricam mnogo ne zato sto nemam potrebu nego zato sto pricam sa njom svakoga dana. Nisam tip osobe koji ce da se sazaljeva jer u 25 godina nema roditelje. Uvek moze gore. Postoje majke koje su u 25 izgubile svoje dete, postoje deca koja nikada nisu upoznala mamu ili tatu. Ja sam imala tu srecu da 25 godina provedem pored zene koja je ulozila celu sebe u mene. Dala mi je sve sto je mogla, naucila me je pravim vredostima, stavila me je na noge i pokazala mi kako da tu ostanem. 25 godina sam ucila od nje kako treba i kako ne treba, 25 godina sam imala podrsku za sve sto mi je palo na pamet. 25 godina sam imala oslonac u zivotu. Da li imam pravo da kukam? Nemam jer neki nemaju luksuz da imaju roditelje ni toliko.
Zato razmislite dva puta kada krenete da kukate o svom zivotu. Uvek ima neko kome je teze i ko je u goroj poziciji. Ja sam srecna cerka jer sam imala svoju majku 25 godina i svog oca 20. Ova slika je nastala bas u ovom gradu, pre vise od 7 godina. Tada sam bila jako bezbrizna i glupa. Zivela sam u svom balonu za koji nisam znala da moze da eksplodira i da ce eksplodirati samo 2 godine kasnije. Ali pucanja se ne treba plasiti, ono izvuce najbolje iz vas. Danas, 7 godina kasnije, setam sama tom istom Petom Avenijom kojom sam mlatila maminom karticom misleci kako nikada necu morati da imam svoju jer boze moj sta ce mi kad imam njenu, trosim svoje pare koje sam sama zaradila i secam se koliko me je jako grlila i volela. I dalje me voli i cuva, to sto fizicki vise nije ovde ne znaci da je nema. I to sto ja ne pricam o njoj javno ne znaci da je volim manje i da mi ne nedostaje. Samo smatram da nemam prava da kukam jer imam divan zivot zahvaljujuci mojim roditeljima koji su mi pokazali kako dobar zivot izgleda i naucili da moram da radim za njega. I ne ovo nije bila najgora godina u mom zivotu, cak sta vise bila je jedna od najboljih kada sam konacno shvatila ko sam i sta sam i sta zelim.
[fb_embed_post href=”https://www.facebook.com/zorannahsfashioncorner/photos/a.123714344369259.24747.123711577702869/930978373642848/?type=3/” width=”550″/]srbijadanas.com
