I ne samo to, žene se uče da su ženska seksualnost i rađanje dece dve različite stvari, iako jedno vodi ka drugom. Ima razloga za verovanje da su u drevnim predpatrijarhalnim vremenima žene znale kako da na prirodan način kontrolišu plodnost i razumele važnost seksualnog zadovoljstva kao prirodnog dela ljudskog iskustva. Mnogi parovi koji koriste metode prirodnog planiranja potomstva razvijaju izoštreni osećaj za plodnost i seksualne cikluse svog partnera. Ne samo što im taj metod služi za planiranje ili izbegavanje začeća onda kad to žele već i često otkrivaju da se njihova prisnost i seksualno zadovoljstvo takođe povećavaju.
Ova kultura takođe veruje u teoriju velikog praska u heteroseksualnom polnom odnosu, po kojoj je prodiranje penisa u vaginu najprijatniji deo seksualnosti. Međutim, to ne važi za sve žene. To je samo jedan oblik seksualnosti i uživanja i žene koje u njemu ne uživaju ne moraju se plašiti da su nenormalne. Mnogim ženama polni odnos za koji su nas učili da je prava stvar, dakle penis u vagini, ne pričinjava naročito zadovoljstvo. Zato, mnoge glume orgazam da bi njihovi partneri mislili da su dobri ljubavnici.
Očigledno je da veliki prasak ne uspeva kod mnogih žena. Nedavna istraživanja pokazala su da stimulacija klitorisa, vagine ili materice ili kombinacija svega toga rezultuje orgazmom. Mnoge žene ne doživljavaju orgazam samo polnim činom već i na druge načine.
Nije neobično što se učestalost polnih odnosa uzima kao jedino merilo po kojem se određuje kvalitet seksualne veze, naročito u medicinskim krugovima. Međutim, jasno je da, osim broja polnih odnosa nedeljno, i mnogi drugi faktori određuju kvalitet veze.
Kvalitet seksualnog života jedne osobe ne određuje ni broj seksualnih partnera koje ima ili je imala. Nezdrav, potencijalno razoran život jeste onaj u kome žena koristi seksualne veze da bi ispunila sopstvene emocionalne potrebe iskorišćavajući pri tom telo druge osobe. Neke žene leče strah od samoće i napuštenosti održavajući polne odnose sa muškarcima koje ne vole i ne poštuju i koriste seks na zavisnički način. Žene koje imaju takve nezdrave seksualne veze često su u detinjstvu seksualno zlostavljane, skriveno ili otvoreno.
Kulturološko pravilo po kom se ženina vrednost određuje prema njenoj vrednosti sa muškarcem i po tome koliko je seksualno privlačna muškarcima – svim muškarcima – ima veoma duboke korene. Previše je žena usvojilo seksualne navike i potrebe muškaraca koje društvo odobrava kao sopstvene, dok su muška seksualnost i seksualne potrebe zapravo mnogo raznolikije nego što prepostavljamo.
Otkrivanje naše istinske seksualnosti
Zadatak nas kao žena jeste da razlikujemo sopstvenu istinu o svojoj seksualnosti od njenog izopačenja koje smo nasledili od kulture. Prvi korak u određivanju naše seksualnosti iznutra od početka do kraja jeste da se smatramo seksualnim subjektima, a ne seksualnim objektima. Šta čini vašu seksualnost? Koja ste od svojih uverenja nasledili od društva i uskladištili u svojoj psihi, a koja su vaša sopstvena? Kada ponovo prihvatamo sopstvenu seksualnost, otkrivamo da ona uopšte nije slična onome što nas kultura navodi da verujemo. Na primer, koliko je žena zaista spremno da vodi ljubav na kraju radnog dana, pre odlaska na spavanje? Mnogo je onih koje misle da nešto s njima nije u redu jer uveče ne žele seks.
