On me razumeo kao niko do sada. Znao me i bolje od bilo koga. Volela sam ga svim svojim bićem. Postojao je samo jedan problem: Bio je u braku isto kao i ja!
Razgovarali smo, priznali ljubav jedno drugome, pričali o tome šta dalje i kako dalje… Odlučila sam da se razvedem od muža sa kojim sam delila dobro i zlo tokom 12 godina.
Razvod je bio sporazuman i tih. Bez teških reči. U roku od dva meseca postala sam razvedena žena sa dvoje dece. Nisam se brinula. Znala sam da me čeka sreća. Bar sam tako mislila…
Razgovarali smo stalno o tome kako ćemo srećno živeti nas dvoje sa decom. A onda je jednog dana došao kod mene i rekao mi da on ne može da ostavi svoju ženu, da sruši brak jer ne želi to da uradi svojoj deci.
Čovek koga sam volela, moja srodna duša, moja ljubav je otišla od mene… Nestao je tako iznenada kao što se i pojavio u mom životu.
Ne želim da me sažaljevate. Ispala sam naivna, srce mi se slomilo u sitne delove, ali ja nisam žrtva!
Zbog toga šta sam doživela, postala sam jača. Sada se borim za sreću svoje dece. Jesam usamljena, ali nisam nesrećna. Znam da sam napravila neke prilično pogrešne korake u svom životu, ali isto tako znam da zaslužujem sreću i neću se smiriti dok je ne nađem…
stil.kurir.rs