Saveti za srećniju ljubavnu vezu – kako osigurati dobru vezu.
Prema rezultatima jedne nedavne studije, oko pola udatih žena (45 – 55%) i još više oženjenih muškaraca (50-60%) prevariće svojeg bračnog partnera. Ne baš utešno za one koji stupaju u brak – zar ne? (Doduše, ovaj podatak nije baš utešan ni za one koji već jesu u braku. Moraćemo se ostaviti statistike, izgleda da nam škodi!).
Većina nevera nije motivisana eventualnim lošim seksualnim životom u braku, niti je glavni motiv bio seks. To pokazuju i rezultati istraživanja: najveći broj onih koji su priznali neveru izjavilo je da su se upustili u tu opasnu igru, pa i po cenu gubitka i raspada braka, zbog emocionalne praznine koju su osećali u stalnoj vezi.
Zašto propadaju brakovi i nestaje ljubav
Stručnjaci se uglavnom slažu da postoje tri glavna uzroka pucanja veza:
1. Usamljenost
2. Monotonija
3. Nedostatak komunikacije
Problemi u braku – 1. razlog: Usamljenost ubija ljubav
Ako jedan od bračnih partnera uvek ima nešto važnije za uraditi, ako ga nikad nema kod kuće, ili ako i vreme dok je kod kuće provodi u nekim drugim aktivnostima (igranje na načunaru, gledanje televizije – bilo šta, ali uvek sam i nikad sa partnerom), tada će se kod one druge strane prirodno pojaviti osećaj usamljenosti.
Naravno, nisu svi ljudi isti. Postoje i oni kojima odgovara samoća, da im partner “ne dosađuje” – iako to u stvari ukazuje na postojanje nekog drugog problema. Postoje i oni koji će tu usamljenost pokušati lečiti nalazeći neke aktivnosti samo za sebe. Naći će hobije, čitati knjige, baviti se s nečim što će im pružiti zabavu i pomoći da ne osećaju usamljenost.
Ali ne računajte na to previše. Dobar deo ljudi – sećate se onih ogromnih brojeva s početka teksta? – potražiće lek za usamljenost negde drugo. I s nekim drugim.
Problemi u braku – 2. razlog: Monotonija i rutina u vezi
Da, teško je biti s nekim u vezi godinu, dve, pet ili više – i onda, nakon silnog broja zajedničkih dana i noći, i dalje osećati jednaku zainteresovanost za partnera kao što smo je osećali prvog dana.
Sedimo pored nekog dan za danom. Gledamo ga kako se budi, pije jutarnju kafu, doručkuje, odlazi na posao… I onda opet isto to uveče, samo drugim redom – povratak s posla, večera, i odlazak u krevet.
