Svi dobro znamo kako se radnja u telenovelama odvija. Devojka voli mladića. Devojci smeštaju zlobnici, pa ona pati i okreće leđa izabraniku srca svog. Onda sledi hiljadu epizoda o tvrđenju pazara i trnovitom putu koji poštena devojka prelazi zbog svoje ljubavi. Na kraju ljubav pobeđuje, a dobro isteruje zlo.
Dejstvo jednog odgledanog serijala zaista i može da se poredi sa efektima egzorcizma (isterivanja đavola) na prosečan organizam. Uvek postoji neka nevina lepotica, ili požrtvovana majka – svetica, a pored nje gomila karakondžula, probisveta i zlokobnica koji bi upropaste i nju i svaku priliku za njen srećan život. Često se negde na polovini priče pojavljuje nečiji zli brat blizanac (valjda iz paralelnog svemira) da dodatno pomuti konce.
Tu je i obavezna horda ljubomornih ženturača (pljunutih zlih sestara Pepeljuginih) zbog kojih je svaka molitva Devici Mariji poštene devojke uzaludna, a nije retkost i da glavni lik oslepi, pa nakon stotinak epizoda progleda, ali se pravi da je slep još nekih dvesta kako bi, poput prvoklasnog špijuna razotkrio zlotvore.
Tu sve pršti od ljubomore, žene kukaju, zapomažu, kopaju oči jedne drugima, babe i gatare streljaju pogledima, magija šiba na sve strane, podmeću se konci i igle, a muškarci plaču, gušteri se smeju. Tu i tamo ljudi umiru, pa vaskrsavaju, nepokretan prohoda, nem progovori, ubijen se sam osveti ubici za svoju smrt…
Iznenada se pojavljuju deca za koju niko nije siguran kada i kako su nastala… i niko više ne zna koga je rodio, ni ko ga je rodio.
… A možda crva nije ni bilo???
Na sve to kad se doda i magija prevoda koja briše ionako tananu liniju međ javom i međ snom (tj. šta je pisac rekao, a šta je možda mislio), ostaje vam samo da se nakon gledanja prosečne epizode dobrovoljno prijavite u prvu psihijatrijsku ustanovu, jer stvarnost više nikad neće izgledati isto.
besnopile.rs
