Ispovest: Najveće zadovoljstvo u životu mi je da unesrećujem druge žene…
Volela bih da mogu da kažem: majka me nije volela, otac me je tukao, da sam poreklom iz siromašne porodice… nešto što bi zvučalo kao opravdanje. Ali, ne mogu. Uvek sam živela dobro, roditelji su me mazili i voleli, a muškarcima sam bila privlačna.
Međutim, to nema nikakve veze. Srce želi ono što srce želi, a ja imam taj “fetiš”, koji me tera da unesrećujem druge žene – obožavam da im otimam muškarce.
To je počelo još u osnovnoj školi. Kada bi mi se drugarica poverila da je zaljubljena u drugara iz klupe, ja bih se odmah pretvorila u grabljivicu. Pustila bih kosu, stalno bih zapitkivala tog dečka neke gluposti, pućila bih usne, pitala ga da li mi miriše kosa.
“Mnogo sam glupa za matematiku, pomozi mi”, tako bih govorila, a on već nije znao gde se nalazi. Drugarica bi crvenela od besa, a ja bih odlazila u wc i smejala se, od uzbuđenja i sreće.
U srednjoj školi su svima, kako je i red, podivljali hormoni, pa je bilo “materijala” za nove poduhvate koliko voliš. Imala sam dve najbolje drugarice, da se nikada ne rastanemo bla-bla… ali, čim je jedna našla dečka koji liči na nešto (da, to je ipak uslov), ja sam se odmah ustremila na njega, kao kobac.
[otw_is sidebar=otw-sidebar-9]Jedno veče sam predložila da izađemo zajedno na piće. Posle trećeg piva ona je otišla u wc. Rekla sam mu da se strašno plašim da se sama vraćam kući. Njoj je platio taksi kada smo se rastali, a mene je pratio. Pripitom klincu ne treba mnogo – posle 10 minuta nasamo, već smo se ljubili u parku. Drugarica još nije ni kući stigla.
Ovaj moj porok je kao i svaki drugi. Kada te udari adrenalin, treba ti još, sve više i više. Naravno, kada sam zagazila u treću deceniju, kao iskusna grabljivica, pozabavila sam se vrhunskim plenom: oženjenim muškarcima.
Bilo bi super da mogu da kažem kako je išlo teže sa njima, ali bar iz mog isukstva, prsten na ruci ne znači mnogo. Mogu da se pohvalim sa tri kapitalne oženjene glave. Dvojica vrlo imućna. Jedino mi je bilo lakše što nisam poznavala njihove žene, kao što je bilo dok sam išla u školu. Dvojica sa posla, jedan iz komšiluka. Mogu da otkrijem “zanatsku” tajnu – lako se primeti kada neki muškarac ne dobija sve što mu je potrebno.
Nervozan je, često neispavan, džangrizav bez potrebe. Ili ga žena gnjavi, ili je seks postao dosadan. E, tu sam ja da pomognem. On već svesno ili nesvesno traži drugu ženu. Samo mu, kao i svakom glupom muškom, treba nacrtati da mu je ta žena pred nosom. I eto ga u mom krevetu dok trepneš.
Sada imam 38 godina, i moram da priznam da sam se malo umorila. Počela sam da se plašim samoće. Ali, posle svega ne znam da li želi sigurnu i mirnu vezu. Znam kakvi su muškarci i koliko su laki za obradu. A opet, nemam pravo da ih kritikujem, jer sam u najmanju ruku saučesnik u njihovim prevarama.
Da li su oni krivi što su đubrad, ili ja koja im dajem izbor da to budu? Da im kažem da skoče s mosta zbog mene, da li bi me poslušali? Sve je tu jasno. Sa ovim teretom spoznanja, ne znam da li je bolje da budem sama ili da se uključim u more lažno srećnih. Ljubav je ionako izmislila sirotinja.
srbijadanas.com
