Nikada ne možete da uvredite nekoga ko ne želi da bude uvređen.
To je toliko jednostavno i jasno da to ne treba ni razmatrati. Ali, razmotrimo uvrede kao pojavu, šta one predstavljaju? Uvreda je uvek izraz karaktera onoga koji je šalje, kombinovana sa dozom frustracije i esencijom mržnje.
Ni u psovci ni u kletvi, mržnja se ne ogleda toliko jasno koliko u pokušaju uvrede (da li će pokušaj uspeti, zavisi od gore navedene postavke).
Proces formiranja uvrede je otprilike sledeći:
1. Onaj koji vređa nema argumente kojima bi se suprotstavio sagovorniku.
2. Onaj koji vređa se zbog manjka argumenata oseća inferiorno.
3. Osećaj inferiornosti puni onoga koji vređa mržnjom.
4. Mržnja se transformiše u gnev.
5. Gnev se transformiše u verbalni “mač”, pokušaj da se suparniku umanji vrednost i da se on time povredi (pokušaj uvrede).
6. Umanjivši (u svojoj glavi) vrednost sagovorniku, onaj koji vređa se oseća BOLJIM.
7. Onaj koji vređa oseća olakšanje.
Vređajući druge, mi govorimo o sebi samima – o svojoj nemoći, o svom strahu, dokazujemo da nismo samouvereni, da smo slabi, uplaseni.
To je ujedno naš pokušaj da se oslobodimo unutrašnje napetosti.
Sa druge strane, vređajući se zbog nečijih reči, mi potvrđujemo svoju nemoć, strah, pokazujemo kako nismo samouvereni i jaki.
Uvrede su, dakle, još jedna od stvari koje treba prevazići na putu ka tome da se postane čovek!
opusteno.rs
