Mnogi događaji u našem životu sudbinski su određeni i počinju rođenjem u određenoj porodici. Rađamo se u porodici u kojoj su pogodni uslovi da proživimo sudbinu i u kojoj imamo značajan račun uzimanja i davanja sa svakim članom porodice. Prema zakonu karme, svako dobro delo stvara zasluge dok svako loše delo stvara greh. Prema tome, svako treba da preuzme na sebe odgovornost za rezultate svojih dela.
Kada neko učini drugome dobro delo, to mu se vraća u nekom obliku dobrote (u formi neke sreće) što ne zavisi od zahvaljivanja te osobe. Kada neko nekome naškodi, to stvara negativan rezultat u vidu neke patnje i ne može se poništiti izvinjenjem.
Zakon karme je neminovan. To je nešto kao treći Njutnov zakon koji kaže: “Svakoj akciji odgovara suprotna, jednaka reakcija”.
Tokom svog života mi ili podmirujemo stari račun ili stvaramo novi. Kada račun ne može biti podmiren tokom ovoga života prenosi se u sledeći život. Mi nismo svesni svojih računa koje smo napravili u prošlim životima ali podmirenje istog je neminovno i na podsvesnom nivou će imati svoj učinak u vidu „lekcije“ za nas.
Osim toga, odnosi i pol neke osobe mogu da se promene u sledećim životima. Tako na primje, otac neke osobe može biti rođen kao ćerka te iste osobe u narednom životu.
Prema duhovnim saznanjima, većina članova naših porodica su ljudi s kojima imamo pozitivne ili negativne račune iz prethodnih života. Razlog tome je činjenica da moramo da budemo u blizini druge osobe kako bismo mogli da iskusimo zadovoljstvo ili patnju.
Kroz ovo vidimo kako duhovnost može biti korisna čak i onima koji nemaju nikakve duhovne aspiracije i samo žele da uživaju u svetovnim zadovoljstvima.
