Kako su se Beograđani nekada borili sa letnjim vrućinama? Najveća gradska plaža nalazila se blizu današnjeg Muzeja savremene umetnosti.
Nekada je najveće beogradsko kupalište, preteča Savskog jezera i Ade Ciganlije bila plaža Nica. Pre Drugog svetskog rata, ova plaža nalazila se na mestu današnjeg šetališta, na prostoru od Brankovog mosta do Ušća.
Ovaj deo postao je najpoznatija gradska plaža i pre prelaska Mosta kralja Aleksandra (preteče Brankovog mosta) na drugu, levu savsku obalu. To je bio jedini drumski most u predratno vreme i on je vodio ka najlepšem kupalištu koje je nazvano po jedinoj ondašnjoj kafani koja je postojala na tom prostoru – Nica. Ona se nalazila u blizini današnjeg restorana „Ušće“ i Muzeja savremene umetnosti, dakle, tokom 20. veka tu je stalno bila kafana.
Uostalom, staro beogradsko pravilo je da se grad širi tako što negde na obodu varoši prvo nikne kafana, a zatim se oko nje umnože i gradske kuće. Tako je, izgleda, bilo nekada i ovde.
Letnja vreva pre Drugog svetskog rata, kao i danas, terala je Beograđane da se nađu što bliže rečnoj obali i da tamo potraže osveženje. Beograd toga doba imao je tek nešto više od 300.000 stanovnika, a sudeći po ovim snimcima, najviše ih je bilo upravo na levoj savskoj obali.
TRAMVAJ „14“
Tramvaj „14“ vozio je nekad ka Zemunu. Njegova trasa išla je Prizrenskom ulicom i preko Mosta kralja Aleksandra vodila ka hotelu „Central“ u Zemunu. Tramvaj je prolazio pored Nice, bio je najbolje prevozno sredstvo onog doba, i kupače je vodio, za samo par minuta – na plažu.
VRBAK
Ostrvce Vrbak je bilo još jedno ostrvo, pored Velikog ratnog ostrva, koje su predratni Beograđani pamtili, a potom je bilo izgubljeno, jer je deo od njega do obale nasut.
To je mesto koje je danas na novobeogradskoj strani, i čini ga šetalište između Ušća i Hotela „Jugoslavija“. Nekada, baš tu je bio deo gde je reka pravila još neke od svojih „peripetija“, pre nego što su se Dunav i Sava sastavljali.
Pre Drugog svetskog rata taj deo je nasut, a Vrbak je i konačno prestao da postoji, odnosno postao je deo obale.
