Teško je sa ženama izaći na kraj. To svako muško zna. A kad se u sve još umeša i logika, onda tek teško svima nama.
Već neko vreme sumnjaš da ona nešto mulja, da nije sasvim iskrena i da ti mnogo šta prećutkuje. Skupiš muda i rešiš da iskreno popričaš sa njom. E tu upadaš u paradoks star koliko i čovečanstvo:
Pitaš je da ti iskreno odgovori na pitanje: “Da li me lažeš” i ona ti uz smešak odgovori: “Lažem te”.
Prvo pocrveniš od besa, a kad se emocije malo stišaju, shvatiš da ništa nisi postigao i da si na istoj tački od koje si pošao. Evo i zašto:
Kada lažljivac kaže “Ja lažem”, kako možeš da znaš da ti ovog puta govori istinu?
Ako te ona zaista laže, ovom rečenicom ti govori istinu, što znači da ne laže. Ako govori istinu kada ti izriče ovo priznanje, to znači da te u isto vreme i laže, jer je rečenica koju izgovara istinita.
Radi se o problemu koji je prvi put formulisao Epimenid (filozof koji je živeo u 6. veku p.n.e.) i koji nosi naziv “paradoks lažljivca”. On okupira mislioce još od antičkih vremena…
Pa kad najveći umovi ove planete nisu uspeli da ga reše, kako ćeš jadan ti!?
Ostaje ti samo da veruješ da te ona samo lažucka. To je nešto sa čim ipak može da se živi…
besnopile.rs
