Samopouzdanje deteta je važna stvar jer to je njegova subjektivna i često emotivna procena koliko ono samo vredi u ovom širokom svetu. Samopuzdanje je ono što deci daje hrabrost da istražuju svet, prihvate nove nepoznate izazove i da pritom veruju sami u sebe i svoje snage.
Pomoći detetu da razvije zdravo samopouzdanje nije nimalo jednostavan zadatak i lako je napraviti neku grešku. I onda se jednog dana rastužimo zbog izjave deteta koja pokazuje nedostatak samopouzdanja ili nas uplaši prevelika doza egocentričnosti tog malog bića, piše sajt girotondo.com.hr.
Kojim greškama narušavamo ili pak previše podstičemo samopouzdanje deteta?
Kritikovanje deteta
Kad kritikujemo decu, vrlo lako, a opet nenamerno to radimo tako da kritikujemo i njih kao osobe. Kad im kažemo da smo se razočarali u njih, rušimo kockice njihovog samopouzdanja, a time i volju i želju da se suoče s novim izazovima. I tako pomalo vežemo njihovu ličnost uz uspehe i neuspehe, što nikako nije dobar temelj.
Previše hvaljenja
Naspram kritikovanja, imamo i drugu krajnost: previše hvaljenja. Iako pohvale hrane samopouzdanje, bitno je znati kada i kako ih koristiti. Kao i kod kritika, pohvalite konkretne postupke deteta i njihov trud umesto uopštenih rečenica kojim obično hvalimo njegove crte ličnosti.
Kontrolisanje života deteta
Umesto stalnog koordiniranja detetovih radnji, možemo ih voditi i savetovati dok ne nauče sami, a onda treba da naučimo da ih pustimo da sami istražuju i otkrivaju nove stvari nezavisno od nas. Ako taj put utabamo od malih nogu, biće nam lakše kad porastu, moći ćemo da razgovaramo sa njima o dobrim i lošim stranama nekog izbora tako da im to ne deluje kao nametanje sopstvenog mišljenja ili kao da pokušavamo da na njih prenesemo svoje neispunjene ambicije. Pomozite im da pronađu svoje interese i onda ih u tome beskrajno podržavajte.
Preuzimanje aktivnosti umesto deteta
Iako odrasli verovatno puno stvari mogu da urade brže i bolje, nije stvar u brzini ni kvalitetu. Ako pustimo decu da to urade sporije i uz po koju grešku, dajemo im priliku da razvijaju nezavisnost, uče da rešavaju probleme i razmišljaju svojom glavicom, ali i da se nose sa frustracijama i razvijaju upornost, kad ne uspeju iz prvog pokušaja. A ponekad i mi, odrasli, od njih možemo da naučimo nove načine razmišljanja, one originalne dečije.
Stremljenje savršenstvu
Postavljanje visokih očekivanja može da ima sasvim suprotno dejstvo na dete od onog željenog. Deca mogu biti pod stresom i u velikom strahu da nas ne razočaraju, a takvo stanje sigurno nije plodno za razvoj i učenje. Ponekad se najbolje uči iz vlastitih greška zato nemojte štititi decu i oduzimati im pravo na njih. Radije ih naučite da greška ne znači neuspeh, sve dok učimo iz nje. Greške nas mogu poučiti tome koji pristupi rešavanju problema nisu dobri, a samim tim nam mogu otvoriti i nove horizonte.
