Ponekad su uspomene na neku osobu jedino što imaš od te osobe. Možda je to jedino što ti je osoba ostavila. Te uspomene mogu biti sjajne, ali šta je s onim lošim?
Ponekad, dok razmišljaš o dobrim stvarima koje ste prošli, zaboraviš one loše.
Možda je bio jak na rečima, super izgledao, imao svetlu budućnost i činio je da se osećaš kao jedina devojka na svetu. Ali šta je sa trenucima u kojima te je omalovažavao i razgovarao s tobom samo kad mu je nešto trebalo? Šta je s onim kad si ga molila za pomoć ili ti je bilo potrebno trebala rame za plakanje, ali njegov jedini odgovor je bio: “Žao mi je” ili “Ne znam šta da ti kažem.”
To je najgori osećaj na svetu; osoba za koju bi ti učinila sve ne zna kako da ti pomogne da se osećaš bolje. Počinješ da shvataš da si ti mnogo više toga učinila za njega, nego on za tebe. Ti si bolja od toga i moraš tu osobu pustiti. Bez obzira na to koliko ti slomilo srce i radilo se o ljubavniku, prijatelju ili srodnoj duši.
Ne propustite: NE GRADI ŽIVOT BEZ ONOGA KOGA SI ODABRALA JEDNOM DAVNO PRE SAMOG ROĐENJA: Ovako ćeš prepoznati ljubav svog života
Počinješ da shvataš da u sebi imaš previše života da bi bila voljena samo delimično. Život je suviše divan da bi bila napola voljena.
Toliko je u njemu lepote uprkos boli i lošim stvarima. Kad ti napuštanje nekoga toliko puno znači, toga uvek treba da se setiš. Biće dana kad neće biti sunca i želećeš samo da plačeš.
Sve će ići u pogrešnom smeru, ali jednom ćeš pronaći mir.
Pronađi mir u činjenici kako je sve privremeno i da nema garancije za sutra. Ne možeš trošiti svoje vreme noseći teret nekoga kome nije stalo do tvog rasta ni srca. Barem možeš reći kako si ga volela u potpunosti. Imaš moć da kažeš: „ Neću da dopustim da me ovo slomi.“
Nije zločin krenuti dalje i pokušati zaboraviti nešto što ti je toliko značilo. Ionako samo puštaš od sebe onoga ko je već otišao.
