Religija, filozofija, metafizika i nauka su se u brojnim raspravama doticale povremenih pokazatelja potpune ljudske gluposti. Ako pogledamo na brojne ratove, ubistva, prevrate, nezgode i ostale umotvorine proizašle iz ljudske gluposti zapitaćemo se da li je moguće da ništa nismo naučili iz naše prošlosti, da stalno ponavljamo jedne te iste greške. Umesto da težimo ka boljem životu u skladu s prirodom i jedni s drugima, mi stremimo suprotnom, borimo se protiv prirode i jedni protiv drugih, kao da postajemo sve gluplji. Može li se za naše bezumno ponašanje pronaći naučno objašnjenje?
Prema rezultatima jedne naučne studije, moguće je da ljudi postepeno gube inteligenciju, odnosno, inteligencija se smanjuje kako se gubi primarna potreba za preživljavanjem. Inteligencija nam više nije potrebna kako bismo preživeli, pa samim tim polako sve više opada sa generacijama koje dolaze.
Studija, objavljena u časopisu Trends in Genetics, navodi da je ljudska rasa izgubila evolucijski pritisak da bude pametna onog trenutka kad smo počeli da živimo u gustim poljoprivrednim naseljima, pre nekoliko hiljada godina.
“Razvoj naših intelektualnih sposobnosti i optimizacija gena zaslužnih za razvoj inteligencije verovatno se dogodio u relativno neverbalnim, raspršenim skupinama naroda pre nego što su se naši preci pojavili iz Afrike”, navodi autor studije Gerald Crabtree, istraživač na Univerzitetu Stanford i dodaje: ”Od tada je sve krenulo nizbrdo.”
U takvom okruženju, inteligencija je bila presudna za opstanak, pa je verovatno postojao ogroman selektivni pritisak koji je delovao na gene potrebne za intelektualni razvoj, što je dovelo do vrhunca u ljudskoj inteligenciji.
Teorija nije prošla bez kritika. Neki naučnici smatraju da je umesto ove teorije po kojoj smo ostali bez pameti, primerenija ona po kojoj se naša inteligencija nije smanjila, već se jednostavno razgranala na različite vrste.
