Narodne poslovice o ČOVEKU
– Čeljade na svetu, kap na listu.
– Od povoja bez pokoja.
– Drvo je drvo, kam je kam, a čovek je i drvo i kam.
– Drvo bez grane i čovek bez mane — ne mogu biti.
– Vino od loze, mleko od koze, čovek od čoveka.
– Orlovi najradije samci lete.
– Orao se uvek na visine vije.
– Životinje su šarene spolja, ljudi iznutra.
– Mučno čovek uvek jednak može biti.
– Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka.
– More se prozret’ more, a čovečje srce ne more.
– Nije čovek što se mni, nego što ga drugi ocene.
– Što čovek više živi, više i zna.
– Živ će čovek sve učiniti.
– Čovek bez zanata kao kuća bez hajata.
– Po delu se čovek poznaje.
– Čovek bez poroka nije čovek.
– Ko ljude ne sluša, ni čovek nije.
– Teško je čoveka naći, a lako poznati.
– Muka je do čoveka doći, a od njega ti je lako.
– Dobru čoveku sve dobro stoji.
– Smrti se ne boj, no zla čoveka!
– Zlu čoveku svak je dužan.
– Čovek je čoveku il’ anđeo il’ đavo.
– Zver zvera, ptica pticu, — čovek čoveka jede.
– Ni dokrmiti stoci, ni dokrušiti ljud’ma.
– Nije toliko čovek zao da se neće naći gori.
– Čovek je čovjeku vuk.
– Lakomac je čovek s đavolom prvobratučed.
– Od sviju živina najbolja — čovek, najgora — čovek.
– Čovek je tvrđi od kamena, a slabiji od jajeta.
– Šteti je čovek vazda dužan.
– Zlato se u vatri probira, a čovek u nesreći.
– U zlu se čovek gleda kakav je.
– Smrti se ne boj, no zla čoveka.
