NAJSREĆNIJA ZEMLJA NA SVETU: Kraljevina Butan je budistička monarhija smeštena na Himalajima i okružena Kinom i Indijom. Njen glavni grad je Timpu, prostire se na teritoriji od oko 39 kvadratnih kilometara i ima nešto manje od 800 hiljada stanovnika.
1. Reč “Butan” verovatno na sanskrtu znači “planinski region”, ali postoji mogućnost i da znači “kraj Tibeta”, što ima smisla. Zvanično ime, ono koje oni sami koriste, međutim nije Butan već Druk Jul što znači “Zemlja zmaja” ali znači i “Zmajski narod”.
2. To je prva zemlja u svetu koja zaštitu životne sredine ima kao ustavnu obligaciju. 60 posto teritorije u svakom trenutku mora da bude pod šumom. Trenutno je 72 posto.
3. Prestonica Timpu je jedan od dva glavna grada u Aziji u kojoj ne postoji semafor. Kada su vlasti postavile jedan, čitav narod je ustao na noge pa su ga uklonili.
4. Ovo je jedina država na svetu u kojoj je zabranjena prodaja duvana. Oni nemaju problem sa pušenjem u kafićima.
5. Butanski maniri traže da odbijete hranu ako vam je neko ponudi, i to tako što ćete pokriti usta rukama i govoriti “mešu, mešu”. Možete da pokleknete tek nakon drugog ili trećeg insistiranja.
6. Svako ko ubije crnovratog ždrala, koji je ugrožen i za Butance verski sveta ptica, suočen je sa doživotnom robijom. Zapravo, ovo će se desiti svakome ko ubije bilo koju zaštićenu životinju.
7. Butan je poslednja zemlja na svetu koja je uvela televiziju i internet, i to 1999. godine.
8. Oni su takođe i jedina zemlja na svetu koja je uvela bruto nacionalnu sreću kao jedino merilo društvenog napretka. Za razliku od njih, svi mi ostali merimo bruto domaći proizvod. A oni su među najsrećnijim narodima na svetu: barem tako pokazuju sva ispitivanja Ujedinjenih nacija.
9. Prvi strani turisti su došli u Butan tek 1974. godine.
10. Butan je domovina najviše neosvojene planine na svijetu, Gangkhar Puensuma, koji je visok 7.570 metara.
11. Butan je jedina zemlja na svetu koja je “ugljo-odvodna”, odnosno koja apsorbuje više ugljendioksida nego što ga proizvodi.
12. Jedina su država na svetu kojoj je najveći izvozni proizvod obnovljiva energija.
13. Plastične kese su zabranjene od 1999. Umesto njih koriste se pamučne, u potpunosti biorazgradive.
14. Nacionalna životinja je takin, vrsta azijske divlje koze.
15. Kao nacionalne sportove Zmajski narod vidi streličarstvo i pikado, koji igraju na svoj sopstveni način.
16. Svi građani zvanično postaju godinu dana stariji za Novu godinu, pa tako niko ne može da zaboravi nečiji rođendan.
17. Butanci su za razliku od nas Evropljana zadržali verovanje u moć falusa i imaju dugu tradiciju njegovog crtanja na svojim kućama, kako bi se pospešila plodnost i donela sreća.
18. Zakonom je propisano kako smete da se oblačite kada idete na posao ili u manastir ili hram. Drugim rečima, morate da nosite tradicionalnu narodnu nošnju.
19. Za svaki dan boravka u Butanu strani turisti moraju da izdvoje od 200 do 300 dolara. Za svaki dan boravka. Ali ovo nije toliko loše koliko zvuči, pošto u tome imate uključen hotel sa četiri zvezdice, sve obroke, transport, vodiča i vozača. Jedino piće nije uračunato u cenu. 65 dolara od te cifre ide na finansiranje obrazovnog i zdravstvenog sistema, što znači, ako posetite Butan, pomažete sigurno lokalnoj zajednici.
20. U Butanu je zakonom dozvoljena ne samo poligamija (kada jedan muškarac ima više žena) već i poliandrija (kada jedna žena ima više muškaraca).
21. Incest nije neuobičajen u ovoj zemlji, i često se dešava da se brat i sestra venčaju da bi se očuvala čistota krvi. Još je češće venčavanje među rođacima.
22. Tradicionalno gledano, nasledstvo nad zemljom, kućom i životinjama se uglavnom prenosi na najstariju kćerku, ne na sina.
23. Kada se muž i žena venčaju, muž se seli u ženinu kuću.
24. Kada Butanci dočekuju gosta kažu “kuzuzanpola”. Ovo može da znači “dobro jutro”, “zdravo” ili “kako ste?”.
25. Mobilna telefonija je stigla u ovo himalajsko kraljevstvo tek 2003. godine.
26. Zabranjena je gradnja zgrada viših od pet spratova.
27. Ljudi u Butanu nemaju prezimena. Zapravo, jedina osoba u celoj zemlji koja ima prezime je kralj, koji se preziva Vangčuk. Ovo je obrnuto od prakse u Japanu recimo, u kome jedino carska porodica nema prezime. Istovremeno, postoji oko 50 imena koje se vrte u krug, pa se zato koriste dodaci poput očevih imena, mesta rođenja ili profesije da bi se ljudi lakše identifikovali.
avaz.ba / besnopile.rs