U školi života svaki dan je ispit, a svako iskustvo nova lekcija…
I kao u školi, tako i u životu – nije sve svima podjednako teško ili lako. Nekome bolje ide matematika, a neko se i sa prostim računanem bori. Neko je talentovan za jezike, dok drugi jedva poznaje i maternji. Svako igra sa kartama koje su mu dodeljene. Genetika, materijalni status, poreklo i mnogo drugih faktora određuje naš put.
To su samo okolnosti. One bacaju kamenje na naš životni put, ili uklanjaju prepreke. Na njih ne možemo da utičemo. Međutim, ono šta u takvim okolnostima radimo od svog života je u potpunosti stvar naše odluke i moći da izaberemo da li ćemo igrati ulogu žrtve ili borca.
Uopšte nije slučajno što su najdivniji ljudi koje poznajemo upravo oni koji su u životu pretrpeli mnoge poraze i gubitke, upoznali patnju i ipak pronašli put iz svega toga. Te osobe su kroz sopstveni bol stekle osećaj za tuđe muke, naučile su da razumeju i cene borbu drugih ljudi, stekle su moć empatije, nežnosti, razvile su brižnost i ljubav za druge. Lepota njihove ličnosti nije nešto što im je tek tako dato po rođenju. Oni su je stekli prolazeći kroz pakao.
Dobri ljudi se nisu dobri rodili. Oni su sami sebe načinili takvima – birajući da ne budu žrtve, ne predajući se.
Dobri ljudi unose svetlost u naš život zato što su uspeli da pronađu put iz tame
Život ih nije mazio. Rođeni su u mračnim vremenima i živeli pod teškim uslovima, ali su uvek nalazili način da svoju tmurnu svakodnevicu osvetle izvlačenjem onog najboljeg iz sebe i okolnosti.
To nisu ljudi rođeni pod srećnom zvezdom. Oni su svoju sreću sami morali da stvore, dok im je život na svakom ćošku podmetao nogu.
Neki su živeli u siromaštvu, drugi su rano ostali sami na ovom svetu, bez svojih najmilijih, treći su trpeli zlostavljanje u porodici, ili su odrastali u krajnje negativnom okruženju. Šta god da je slučaj, svima njima je zajedničko da su to sve preživeli i iz svega izašli kao osobe koje bi svako poželeo u svom društvu – pune topline, ljubavi, mudrosti, osobe koje zrače svetlošću i srećom.
Oni su morali da rade za sve ono što su ostali dobijali na gotovo i da se bore za privilegiju da žive kao sav normalan svet. Prekaljeni tim iskustvom zasjali su kao dijamant.
Oni najjače vole, jer su najviše patili
Oni najbolje znaju kako je to kada te voljena osoba povredi. Zato su i pažljivi prema tuđim srcima.
Samo onaj kome je srce bilo slomljeno zna u potpunosti da ceni ljubav koju mu neko poklanja. On nikada ne može da poželi, ni da počini nekome tu bol koju je sam doživeo.
Dobri ljudi na prepreke gledaju kao na prilike za razvoj
Oni ne dozvoljavaju da ih u teškim okolnostima pesimizam ophrva, jer znaju dobro da od toga nema nikakve koristi. Oni su naučili da razmišljaju pozitivno kada je najteže.
Sve što nas vuče na dno može da se sagleda kao prilika da se usavršimo, svaka prepreka na putu tako može postati stepenik koji nas približava cilju.
